Анали Правног факултета у Београду

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Менгер расправља и у другим делима о праву радника на плод свога рада( 4 ). Мада Маркс у свом научном опусу не говори о плодовима рада него о производима рада, ипак се може рећи да je он своје животно дело „Капитал” посветио овом питагьу. Наиме, говорећи о производима рада, и то о отуВеним производима рада, он je у основи указао на питање плода рада,, његово стварање и расподелу. Чак и буржоаским покретима и буржоаским револуцијама није било страно признанье права на плод рада, додуше у виду права својине: „Право својине je право које припада сваком грађанину да по својој вољи ужива и располаже својим добрима, својим приходима, плодом свога рада и своје умешности,” каже најрадикалнији француски устав, Устав од 1793. Ову мисао у вези с плодом рада садржи и француски Устав од 1795. (чл. 1, ст. 5). То се може разумети ако се има у виду да се буржоазија као класа формирала кроз сопствени радни напор и да у време обарагьа феудализма и стварања своје државе, шгје имала паразитски карактер. Због тога признање права на плод рада у виду права својине представља у ствари озакоњење права на плод сопственог рада. Оно се истине као негација живл.ења од плодова туВег рада, што je било својствено феудалној класи. У каснијим законодавним актима буржоазије право на плод рада се не спомшье. То због тога што се буржоазија трансформише у класу која живя од плодова туВег рада. Као уставноправна категорија, право на плод рада среће се у нашем Уставу од 1963. године. По њему, поред друштвене својине, самоуправљања. демократских политичких односа, економске и содијалне сигурности човека и других социјалистичких тековина, „неприкосновену основу положаja и улоге човека” у нашем друштву чини и „право човека, као појединца и члана радне заједнице, да ужива плодове свога рада и материјалног напретка друштвене заједнице према начелу; „Свако према способностима свакоме према његовом раду”, уз обавезу да обезбеВује развитак материјалне основе сопственог и друштвеног рада и да доприноси задовољавању других друштвених потреба” (Уводни део Устава, основна начела, II). Аанас се у нас, у вези с правом радника на плод рада, води дискусија углавном о томе je ли правнотехнички могуће грађанскоправно постављање и регулисагъе права на плод рада, a мање о томе треба ли ово право да буде регулисано нормама граЬанског права (граЬанског законика). У време кад су мислиоци социјалисти и социјалистички покрети поставляли питање признана права радника на плод гьеговог рада, укључујући и Антона Менгера, радио право се join налазило у саставу граЬанског права, па je захтев да ово право треба да добпје место у граЬанском праву био логичан, Почев од двадесетих година овог века ситуација je друкчија. Радио право je, добивши јавноправну поред грађанскоправне физиономије, издвојено у посебну грану права, тако да се поставља питање није ли место

(4) Види: »L'Etat socialiste«, Paris, 1904.