Анали Правног факултета у Београду

BPCTA УГОВОРА КОЈИ ТРЕБА ДА БУДУ ОБУХВАЋЕНИ ЗАКОНИКОМ О ОБЛИГАЦИ JAMA

I. Једно од првих спорних питања код кодификације облигација јесте дилема дуалитетног или јединственог кодификовања облигационих односа општег граВанског права и облигационих односа привредног права. Неслагања су стара готово колико и издавање трговачког права и трговачких закона из општег граВанског права односно општег имовинског законика. Тако je то и данас, и у свету и код нас, мада би се могло рећи да у новије време преовладава теза о потреби заједничког регулисања једних и других облигационих односа. Али, кад се постави следеће важно питагье јединствене кодификације шта узети као основна а шта као допунска правила, онда нема сагласног става ни међу заступницима монистичке теорије. Једш! држе да би као основне требало стимулисати регуле за облигационе односе граВана и граВана с привредним субјектима (тржиште крајње потрошње) а друга, да би то требало да буду односи између привредних субјеката, односно односи код којих je реч о трговачким (привредним) пословима. Ови друга нарочито подвлаче процес комерцијализације општег граВанског права. Даље разлике су у дилеми: да ли изузетке за опште граВанско, односно привредно право стипулисати уз сваки институт или их одвојити у посебни, систематизацијски одвојени део. Има join низ дилема, али овде нећемо улазити у детаље те расправе, јер изгледа да je првоспоменуто спорно питагье у основи решено на мајском саветовању о Цивилном кодексу у Београду 1969. Заступано je, найме, мишљење да треба изврпшти унификацију привредног и граВанског облигационог права. Остале детал>е односно дилеме не сматрам нарочито значајним. Дапаче, део тих дилема je претежно ствар законодавне технике. Ипак, морам подвући да ми се решење другоспоменутог проблема, како je дато у Скици проф. Константиновића, чини веома прихватљивим. Истина, неки држе да je и разрешенье спора дуалитетна или унификаторна кодификација такоВер ствар законодавне технике. МеВутим, то није тачно, односно јесте али само у извесном смнслу. Наиме, ако се регулативе одно je из разлога суштинске диференце правних инструмената за циркулацију роба и услуга у једном и другом кругу, онда то није ствар законодавне технике веВ одрсВене правне и друштвено-економске концепције. Y нас, где се у крајњој линији на тржишту размењују резултати рада