Анали Правног факултета у Београду

264

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

радног човека у робном облику, нема разлога за суштинске разлике у регулисаиу норми за поменуту циркулацију. Разлике су цравно-техничке и квантитативне природе и са тог становишта би се могло говорити да je питање медитиране дилеме донекле ствар законодавне технике. Y поткрепу изнесеног става коже се скренути пажња на праксу судова у нас како привредних тако и судова поште надлежности. Познато je да су се другоспоменути обилато (мада не увек срећно) служили многим регулама облигација привредног права. И обрнуто, многа нова и оригинална решења судова ошпте надлежности у разрешавању општих облнгадноних односа прихватили су привредни судови. Y упоредном законодавству сусрећу се различита решења. Из законодавства XIX века могу се поменути примери унификаторне и дуалитетне концепције. Први je заступлен у Швајцарској (Законик о облигацијама а други у Француској (Code civil Code de commerce). Од новијих, могу ce споменути као јединствени италијански Codice civile из 1942, Пољски грађански законик из 1964, Грђански законик РСФСР из исте године итд., а од дуалитетних указујемо на одговарајуће законе Грчке и ЧССР. Заправо, у ЧССР постоји трипархитност грађанског права: Грађански законик, Привредни и Законик меВународне трговине. Вероватно je то резултат, чгши се не баш много успелог покушаја, да се опште граВанско гфаво регулише на један потггуно нов, оригиналан начин. Најзад, од значаја je да се цитира одредба чл. 7. Једнообразног закона о меБународној продаји телесних покретних ствари: „Овај закон примењује се на уговоре о продаји без обзира на трговински или грађански карактер странака уговорница и уговора". Из свега изложеног намеће се закључак да би в а,'пало прихватити становиште унификације као адекватније стварним односима и као правно-технички целисходније. МеБутим, не по цену fiat-pereat могућна су и чека одступања, посебно за неке сасвим специфичне ситуације условлена сложеношћу односа и с тим у вези посебном техником, бројношћу одступан>а од општих норми, традицијом, разлозима меБународних споразума или слично. То би се, примера ради, могло односити на чек, мениду, неке банкарске послове, поморско осигураие, уговоре о превозу морем итд. Y том правцу делим у основи мишљење проф. Константиновића, изражено у његовој Скици за законик о облигацијама (даље: Скица). 11. Нисам сигуран да лн треба ићи у расправу око дилеме да ли друштвено-економскн и друштвено-политички систем у нас захтева да се на подручју облмгационог права утврде битно и свеобухватно нова решена, или су и за робну производњу социјалистичког самоуправног типа употреблпва многа традпцмонална решења, адаптирана модерном развоју производив и промета. Та недоумгща потиче из два разлога. Прво, зато што je на Саветоваиу у мају превладало мишљење (или се мени тако чини) да ће се код стипулисаиа облигационих односа (посебно уговора а у овом реферату je само о томе реч) майе одразити крупне промене насхале у нас у току револуционарног развитка. Друто, jep се бојим да би дискусија око те дилеме могла хипертрофирати у тој мери да би могла ставши на спо-