Анали Правног факултета у Београду

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставлю плод рада наставника, а такоБе и питање постоји ли и шха представлю плод рада Вака. Плод рада наставника може се различию схватити. Пре света, као плод његовог рада може се оквалификовати посао који он изврши, нгш. одржано предаваше, обављен испит, извршено пропитивагье и сл. Али, као плод његовог рада може се оквалификовати и накнада коју наставник прима за свој рад, за обављени посао. Додуше, накнада није плод његовог непосредног рада. Најзад, као плод рада може се оквалификовати и Бак, јер наставник формнра његову личност у образовном и друштвено-моралном поглеAY. Није редак случај да се наставник поноси својим Бацима као појединдима или као генерацијама, као „плодом” свога рада, и обрнуто: да се Баци поносе појединим својим наставницима и сматрају себе „плодом” њиховог рада, као што није редак случај да Баци жале што су за наставника имали одреБену личност, што су „плод” њеног рада у негативном смислу, тј. што нису добили одговарајуће знање и образована. Према томе, Бак као „плод” рада може бити добар или рБав „плод” рада наставника. С обзиром да у процесу образовања и васпнтања ради и Бак, то свакако и он својим радом ствара одреБен плод. Као плод рада Бака може се оквалификовати стечено знање и друштвено-моралко васпитање. МеБутим, тај плод рада није видљив док се не испољи. Y току образована и ваСlштан>а он се исполюва кроз саопштавање наставнику и околини, а по завршеном образовању и васпитању, кроз рад и понашање у друштву. МеБутим, Бак за свој рад, тј. за плод свога рада не добија, у принципу, никакву матер ијалну накнаду. г) Вишак вредности као плод рада. Плодом рада назива се такоБе вишак вредности, тј. вредност у оквиру новостворене вредности која остане по одбитку вредности радне снаге. Другим речима, вишак вредности je онај део вредности робе (производа рада, плода рада) који остане по одбитку пренете вредности средсгава за производњу и вредности радне снаге. Вишак вредности ствара се у производњи, a реализује у промету и изражава у новцу као појавном облику. Мада се робе размењују по својој вредности, дакле, као еквиваленти, тј. иста количина друштвено потребног рада уложена у стварање једне робе за исту количину друштвено потребног рада употребљеног за производгьу друге робе, ипак један учесник у робном промету остварује магье или више него што да je или, другим речима, робна размена je, посматрана са становшита појединачних трансакдија, често „нееквивалентна”. То je могуће због тога што неки произвоБачи робе троше мане или више радног времена на производњу своје робе него што износи друштвено потребно радио време, или другим речима, што имају ман>е или веће индивидуалне трошкове производње од друштвено погребши, тј. од друштвено просечних које признаје тржиште, Вишак вредности као економска категорија појављује се у условима високо развијене робне привреде, тачније он je продукат капиталистичкнх односа производње. Он je могућ због тога што радна снага радника