Анали Правног факултета у Београду

542

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ызвршаване. Поставља се питање одакле право плећније да изриче и изврпш ове одлуке. О томе има разни?: схватања ( м ). Важно je истаћи да плећнија поред тога гпто се у ЗЛА представла као народна институција, има и дубоко класни карактер ( 36 ). Jep, као што смо видели чланови плећније су иајчешће познати првацн племена, барјактари, луди из богатих породица, који су располагали и апаратом принуде. За извршегье најтежих казни, као што су смртна казна, спаливање куће и имагьа, протеривање из села, плеђнија се користила масом, као на пример, селом, братством и сл. Y случајевима кад су се као казне јавлале новчана казна или друге имовинске казне, извршењу ових приступала су одређена лица, којнма je ЗЛД признавао то својство. Y неким случајевима поред тога што се народ јављао као извршилад, свака и\ећнија морала je да има и неколико глобара, који су помагалн у извршењу судских одлука. Они су могли да изврше једино оне одлуке које су се односиле на имовинскоправне захтеве, као на пример, откуп жита, одузимање стоке идр. ( 37 ). Из до сада реченог произилазн да поступак плећније по ЗЛА садржи неке елементе оптужеиог (акузаторског) поступка. Плећнари су у већини случајева били непристрасни посматрачи и руководиоци суђења. Они су били дужни само да са подједнаком пажгьом приме и цене изјаве и друге доказе обеју страна. Међутим, овај поступай у појединим случајевима одликује се и неким истражним (инквизиторским) слементима, и то нарочито код ислеђивања од стране капуцара и порохе. Све у свему можемо рећи да плећнија поред низа утицаја са стране јесте оригинална ийституција албанског обичаној права, која постоји од најранијих времена до данас ( 3S ). Плећнија која je предвиђена у ЗЛА и дан-данас живи у неким применима наше земле. Већина одлука плећније су конзервативне и неприхватливе за наше услове. Често овај суд даје за право оштећеној страни да самовласно остварује право, што je у супротностн са савременим начелима кривичног и граЬанског правосуђа. Ова установи у многим случајевима не осуђује за убиство из крвне освете. Напротив, она их дозволава ако та убиства нису учињена за време док траје беса. Овакво стање доста компликује ствари и на посредан начин утиче на порист криминалитета. Пошто се суђење плићније заснива на обичајном праву које садржи казнене норме које су штетне за савреЈмено друштво, њој треба стати на пут. Често се дашава да о једном случају истовремено расправла и плећнија и државни суд и дешава се, што je нормално, да донесе супротне одлуке, jep државни суд осуђује нзвршиоца крнвнчног дела убиства из крвне освете, a плећнија да je за право извршељу тог дела ( 39 ).

(35) Исмет Елези, ор. cil., стр. 12—14.

(ЗУ) Up. A. Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1126—1145 и 1161—1170.

(37) A. Sh. Gjeçovi, ICA A. пар. 1171—1175.

(3S) К. Нова, op. cit., стр. 70—71.

(39) Yn. Ramadan Vraniqi, и др Сур ja Пуповин, Këshillat е pajtimit né Kosov'é, »Përparimî« Hp. 5, Prishtinë; 68,