Анали Правног факултета у Београду

541

ПРИЛОЗИ

плећнија од нових Розанова. ЗЛД у пар. 1026, између осталог каже: „Деси ли се да чланови плећније раде, једни на своју главу а други супротно њима, доводиће се други чланови, али нико не сме претходне оговарати, нити шита лоше о њима изнети" ( 30 ). Кад нема подељених мишљења, онда један од чланова плећније, по обичају најстарији, гласно изјављује да су чланови плећније решили спорну схвар наводећи начин на који je та ствар решена. Овом чину обавезно треба да присуствују странке и да положе залогу о пристанку на ове одлуке, а и саме се заклињу да ће се придржавати исте ( 31 )- Дужност je суда да упозори странке на последице кршења или непоштовања ове одлуке. Овај чин праћен je једном посебном симболиком, ко ja има за цил> да опомиње странке и све друге присутне да je једна ствар за свагда решена, а ЗЛД даје за право свим присутнима да се јаве као заштитници те одлуке. Поступок по правном леку. ЗЛД не познаје неки посебни правки лек. Правило je да једном пресуВена ствар од поштених и паметних л>уди има да важи за увек, јер „Канун не трпи суд над судом и одлуку над одлуком" ( 32 ), Одлука коју je донео било који суд постаје правоснажна. Деси ли се да се незадовољна страпка обрати неком другом суду, он ће je одбити уз приговор да je та ствар пресуВена. То je опште правило. МеВутим, као и свугде и овде има неких изузетака. Тако у неким случајевима ЗЛД признаје својство апелационог суда куће Гјон Маркај, тако да je у неким случајевима она одлучивала о жалбама на одлуке плећнија, али то само у изузетним случајевима. (Yn. Koço Novo, цит. рад, стр. 69). Касније као суд другог степена могао се јавл>ати и Џибал ( гг ). О установи Џибала не постоји јединствено схватање. Неки аутори сматрају да je то суд који je судно у првој и последњој инстанци и као такав требало je да замени све управне и судске власти албанских брдских племена, дотле други тврде да je то највиша судска истанца за албанска брдска племена. Без обзира на ово, важно je истаћи да су турски освајачи били принуђени да стварају посебне судске и друге установе власти ради прилагоВавања средини, a уједно то значи и признавање аутономије обичајног права албанских племена у решавању и пресуВењу меВусобних сукоба. Суд Џибала разматра и решава ствари на основу обичајног права и схватања оног места одакле су и странке. Зато он не може да љано реши један случај ако као чланови Џибала у том случају не учествују судије које су одакле и странке ( м ). Одлука Џибала значила je и последњу реч о спорном питању. Изврш.ење одлуке плећније. Врло je интересантно изнети начин извршења одлука плећније. Као што смо из досадашњег излагања видели, плећнија није иска државна установи, него племенска; она и није располагала неким посебним апаратом за принуду, али су ипак љене одлуке

(30) A. Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1026 (РЕШЕТ).

C 31 ) К. Нова, op. cit., стр. 63.

(32) К. Нова, ор. eit., стр, 69; .1 В. Иванова, op. eit. , стр. 100—110.

(33) Види опширннје Др С. Пуповцн, op. cit., стр. 57; А. Јовићевић, ор, cit. , X. Калеши и Н. Jürgen Kornumpf, op. cit.

(34) К. Нова, op. cit., стр, 56—57 и 60; др С. Пуповци, op. cit., стр. 57; С. Доброши, цитирани рад.