Анали Правног факултета у Београду

540

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одбије оптужбу он мора да докаже своју невиносг пред плећШјом или чињеницама или заклетвом. Ако трагови воде у село или одређену нахалу, онда за крађу одговара цело село, или ако хоће то да избегне, треба да покаже крадлизца ( 24 ). Слично овом доказном средству јесте и познавагье ствари свод. Наиме, ово се састоји у томе што власник познаје своју ствар која ce налази код трећег мща. Ова /шца треба да докажу одакле им je та ствар, xj. да именују претходнике, jep се у супротном сматрају лоповима. Плећнија се служила и другим доказним средствима као што су; вештачегье, таранти, заклетва итд. Вештачење се састојало обычно, у процењнвању штете и у неким случајевима убиства када се помоћу метака нађених у телу убијеног утврВивало ко je убнца j 2 5). Гаранты су једна врста јемаца који гарантују за некога да није извршио дело које му се ставла на терет. Часто су се као таранти могли јавити познатн .луди, а понекад и цело село. Гаранты су били дужни у неким случајевима полагати заклетву (- 6 ). Заклетва je такође позната као једна веома честа појава у доказивању. Карактеристично je да je она у недостатку других рационалних доказних средстава увек служила као последњи доказ. Ако тужилац или плећнија сумна у признање окривленог, у искреност сведока и вештака, увек се прибегавало заклетви као последнем основу доказивања спорных чшьеница ( 27 ). Закон Леке Дукађинија не спомшье божји суд као посебно доказно средство, али у народу и дан данас постоје приче да je постојао. Из овога што смо до сада рекли о доказана и доказним средствима произилази да je доказни поступай био главны део расправлагьа спорне ствари, било то кривична или граћанска ствар ( æ ), што не значи да и друге фазе поступка нису биле од знача)а. Можемо додати итода je перед означених доказних средстава могло бити и других, као на пример, уви Вај на лицу места, увид у ствари и предмете и др. Доношењг одлукв. Ако суд наВе да je ствар доволно расправлена и да су чшъенице и докази обелоданили тврдњу једне или друге странке, ирилази се доношену одлуке. Суд плећнија прво тражи мишљење пороге која се обычно закуне да je она или ова странка у праву. Ако порота то не урэди, то je знак да ствар још није чиста и да постоји сумньа у изјаве сведока и у изнете чнњенице ( 29 ). Одлука се доноси на тај начни што сви чланови плећније, редом од најмлађег до најстарнјег, дају своје мишљење о спорној ствари. Ретко кад се десило да се након свестраног расправлена ствари поделе мишлења, а<ли je нормалью да je и тога било. Aeco не може да се постите већина, пошто су мишлена различита, онда постоји могућност да се чланови плећније мењају и да се састави нова

(24) К. Нова, op. cit стр. 67.

(25) К. Иова, op. cit., стр. 67.

(26) К. Нова, op. cit., стр. 67—68.

(27) Др С. Пуповин, ор. cit., стр. 63.

(28) К. Нова, op. cit., стр. 68; А. Јсвићевиђ, op. cit., стр. 93—94.

(29) К. Нова, op. cit., стр. 66 и сопствене информације