Анали Правног факултета у Београду

545

ДИСКУСИЈА

на изразу „у целини", што не. значи да се не би могло самим закоником оставити изрично републикама, односно покрајинама да уреде одређене односе. За ово становиште се наводе и други аргументы : историјско искуство у предратној Југославији показују штетне последиде правног партикуларизма у области породичног права и статусных односа, циљеви правке политике треба да постичу процесе хомогенизације породичних типова и социјалну интеграцију југословенског друшхва, —• разлози међународног карактера указује да се и на међународном плану врши унификација пропнса о статусным односима и да je то императив савременог живота, што важи утолико пре и за национално законодавство, —■ у важећем систему породичног права републике су донеле неке своје законе. Сви ти законы су скоро идентичны и нису, сем ретких изузетака, изразили неке републичке специфичности. 2. Законик о породили садржавао би само ону материју из области породичног права за коју се оцени да би требало да буде јединсвтено регулисана, тежећи притом да се што выше матери je, у складу са садаппьом јасно израженом политичном оријентацијом, регулише републичким односно покрајинским законима. Ово друга становиште садржи више варијанти од оне, да законик треба да постави само општа начела а републике односно покрајине да изврше детаљну разраду, до оне да законик јединствено, непосредно пропише статусне односе и оне лячне имовинске односе који имају имнеративан карактер, а сви остали одыоси да се регулишу републичким односно покрајинским прописима. Ово становиште полази од схватања да републике поста ј у основни носиоци законодавие делатности. Отуда се заступа мишљење да и у домену породичних односа не треба став/ьати нагласак на савезно законодавство, него да треба или: а) свести само на основна начела, или б) на други начин одредити шта оно да садржи. Тако би се, нпр. могли јединствено регулисати статусны и неки други односи, а што се тиче осталих питања, могла би се у законику поставити заједничка начела a њихову разраду препустити републичком односно покрајинском законодавству. II Дц ли Закоником о породици уредити само односе измећу чланова породице, или уредити и односе друштвене заједнице и породице у целини. Поставља се као основно питатье; да ли овај законик треба да буде Законик о породичним односима или Законик о породици и породичним односима. Другим речима, да ли овај законик треба да регулише само односе између чланова породице, дакле, односе унутар породице, или треба, поред ових односа, да регулише и односе породице као целине, као посебне друштвене трупе, с једпе стране, и друштва као целине, друштвено-политичких заједница, радних и других организација, с друге стране. О овомо постоје углавном, два становишта; 1. Законик у суштини треба да регулише само односе између лица везаних породичним везама сродства и брака и оиога што се традиционално наслања на ове односе, као што су усвојење и старатељство. Другим