Анали Правног факултета у Београду

547

ДИСКУСША

најдрагоценије што треба у савременом друштву штитити. Идејни ослонац оваквог схватања налази ce у тумачењу процеса демократизације у друштву, посебно у породици и браку, и жали да фиксира и подвуче значај ових процеса. Породични и брачни индивидуализам представљају значајне компоненте савременог друштва без којих се демократска породица не може ни замислити. Међутим, заступници овог становишта не воде довољно рачуна о друштвено условљеној слободп човгка и о постојећем реалном друштву у коме материјални друштвени односи објективно одређују границе људских слобода и процеса индивидуализације. 2. Друго становиште се налази готово на опречним познцијама и тежи да првенствено подвуче знача ј процеса социјализације личности у савременом друштву. Оно ставља акценат на обавезе човека као члана друштва, као члана брачне и породичне заједнице. Заступници овог схватања сматрају да у брачним и породичним односима доминира идеја о примату обавеза над правима и да je индивидуализам штетан и опасан по стабилност породице и брака, Према овом схватању, треба првенствено водити рачуна о интересима оних лица у оквиру породице, која су у неравноправном положају и којима друтатво дугу'је посебну заштиту (деца). Један од најефикаснијих начина пружања заштите овим члановима представља ограниченье индивидуалистичких тенденција. Ограничена би се нарочито састојала у могућности шире интер венције друштва у породичне односе, у предвиђању прецизних санкција за случај повреде брачних и породичиих дужности, у ограничетьу слободе развода и у предвиђању значајних имовинских обавеза прелга члановима породице. Према томе, друштво би штитило ове институције тиме што би у одређеној мери органичавало слободу личности и спутавало индивидуалистичке тенденције. 3. Треће становиште покушава да помири два опречна схватања. Оно подвлачи значај обе тенденције у савременом друштву. Неоспорна je чињеница, према овом мишљењу, да се у оквиру брака и породице, a такође и у оквиру друштва као целине, одигравају два процеса и да оба имају изузетан значај за живот савременог човека. Право на слободу личности je тековнна савременог друштва и оно мора доћи до изражаја и у породичним односима. Исто тако појединац je дужан да удовол>ава својим обавезама у браку и породили које му друштво одребује, с обзиром да друштво још увек није у стању да преузме на себе потпуну заштиту породило. Према томе, оба ова процеса треба схватити као дијалектички повезане елементе сложених друштвених кретања. Стога треба наћи границу индивидуализму и слободама појединаца, с једне и границе његових обавеза према члановима породице, с друге стране. Савремеио друштво још није достигло такав степей економског развоја да може дозволити потпуну слободу сваком човеку и због тога положај човека у породици мора представљати KOiMiipp.MHc између његових слобода и његових дужности. Границе ових слобода одиосно дужности представљају једно од тешких питања ко je законодавац треба да реши а да при том не угрози основна људска права, али истовремено и права незаштићених чланова породице. IV Какав став у Законику о породици заузети према браку а какав према ванбрачној заједници. Досадашња оријентација друштва била je