Анали Правног факултета у Београду

548

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

усмерена на брак. Он je прописима бно учвршћен као основ породиде. Самим прописивањсм услова његовог закључења, његовог дејства, услова његовог раскида и престанка, друштвена заједница га je штитила у циљу стварања што стабнлније породице са првенсхвено израженим циљем да се тако пружи што ефикаснија заштита деци која по правилу пронзлазе из односа мушкарца и жене у браку. Досад je друштво (гледано кроз породично законодавство) имало изражен негативан став према ванбрачној заједници, иако je штитило децу из те заједнице. Y последње време се све вшпе истине да друдпвена брига треба да буде усмерена не на брак, него на породиду, па била она брачна или ванбрачна. Даље логично развијање оваквог схватања доводи до становишта, да ванбрачну заједницу треба изједначити у њеном дејству, правно дакле, с дејством брака. Y прилог оваког резоновања користе се и извесни аргумента из ранијих развојних периода научног социјализма и по нека садашња схватања о дезалиенадији личности. Ако би се хтело систематизовати могућа становишта о овом питању онда би се могла нзнети следећа три; 1. Законик о породици треба да штити брак као и досада, а ускратио би загатиту ванбрачној заједници. Ово становиште полази од друштвене стварности да je брак не само најчишћа, него и најпожељнија заједница, јер пружа највећу сигурност брачним друговима. Брак je такође и најпожељније језгро породице, пошто пружа већу сигурност деди. Ванбрачна заједница, напротив, не пружа потребну сигурност ни деди ни родитељима. Она je нестабилна, тешко се доказује, не постоје рашчишђена схватања о томе шта je у ствари ванбрачна заједница и који су критерии за њено одређивање. Y случају паралелног постојања брака и ванбрачне заједнице са истим правшш дејством, биле би створене неке непремостиве тешкоће: како третирати статус ожењеног мушкарца или жене који поред брака живе у ванбрачној заједници, како спречити евентуалне промискутетне односе између најближих крвних сродника за које ваибрачно очинство није утврђено, како утврдити права из ванбрачне заједнице по основу социјалног осигураља, здравствене заштите, дечјег додатка и др. Сем тога, из текста става 1. члана 58. Устава произилази да Устав пружа заштиту браку: „Брак и правки односи у браку и породици уређују се законом". Устав не помиње ванбрачну заједницу или неки други сличай облик живота мушкарца и жене. Ову идеју Устав да/ъе разрађује у чл. 58. став 2. и каже да се брак пуноважно закључује слободним пристанком лица која га склапају, и да се тај пристанак даје пред надлежшш органом. 2. У принципу Законик о породиди и дал.е треба да штити брак и да ускрати заштиту ванбрачној зајединици. Изузетно, у законику треба ванбрачним друговима признати нека имовинска права, слична правима из брака, кад ванбрачна заједница престане, под условом да je она дуже време трајала и да je била слична браку. Основна аргументација je овде иста као и код претходног становишта, с том разликом, што се води рачуна о стабилним ванбрачним зајед-