Анали Правног факултета у Београду

549

ДИСКУСИ JA

нщама сличним браку, па им се признају нека дејства слична браку у погледу имовинских права, али само кад ванбрачна заједница престане. Овде je, дакле, реч о ограничении имовинским дејствима ванбрачые заједнице, али само по љеном престанку. 3. Појавило се и треће мишљење, по коме ванбрачну заједницу треба у свему изједначити са браком и признати јој сва дејства брака. Ово становиште се заснива на схвататьу да брак као класна творевина није установа будућности. Самим тим што je правно регулисан он има принудни карактер, па врши опресију на појединца и доприноси стал ном отуђењу његове личности. Ванбрачна заједница би била ближа овом схвататьу, према коме заједница живота мушкарца и жене треба да се заснива слободно, на основу продубљене, индивидуалисане, емотивне везе два лица супротног пола и да траје док траје та веза тј. љубав између њих. У прилог овог становишта се посебно истиче да треба јачати најпре емотивне везе мушкарца и жене, а затим њих као родитеља и њихове деце. Y ствари друштво треба да штити те везе и да на тај начин штити породицу дезннтересујући се све више за природу и облик (брачни или ванбрачни) заједнице живота родите/ьа и деце, дакле за „основ" породице. Ванбрачне заједнице, до сада, статистички нису праћене па се не зна тьихов број и тьихова распростратьеност у нашем друштву. О томе се може судити, али са знатним корекцкјама, према броју роВења ванбрачне деце. Тај број износи око од све живороВене деце, иако je јасно да свако ванбрачыо дете не происходи из ванбрачне заједнице као и да из једне ванбрачне заједнице може произаћи и вигие ванбрачне деце односно да може ванбрачна заједница бити без деце. V Да ли треба мењати неке услове за закључење брака. Y погледу услова за захсључеље брака поставлю се питање уношења следећих новина: Брак би се и даље закључивао са 18 година. Доња старосна граница за ступање у брак уз дозволу суда поставила би се на 16 година. Потпуно усвојење представляло би брачну сметњу. Y закључењу брака не би учествовао, у својству представника скупштине општине, одборник те скупштине, него само матичар. Форму закључења брака треба битно упростити. VI Какав став треба заузети у Законику о породици пре.¥а разводу брака. Да ли друштво према разводу брака треба да заузме либералан став, по коме би развод брака зависио искључиво од воље брачних другова, чак тачније речено од воље само једиог брачног друга, или да друштво дозвољава развод брака само у унапред утврВеним случајевима, када се утврдн да je брачна веза неодржива. Другим речима, да ли друштво да се према разводу брака односи либерално и да на развод као друштвеиу појаву не утиче, или да себи обезбеди известан утицај, тежећи кроз гьега да се тиме нађе права мера, при чему би се руководило интересима брачних другова, њихове заједничке деце, па самим тим и интересима друштва. Реално гледајући, и обзиром на постојећи правни режим развода брака као и на основу до сада изражених мишљења, могу се у Законику