Анали Правног факултета у Београду

558

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je права. Међу њима су: Le Droit d’auteur dans les rapports entre la France et les pays socialistes, Paris, 1959 (ca предговором Henri Desbois); Le Régime socialiste yougoslave, (ca предговором René David-a), Paris, 1961; Le Régime de la propriété en URSS, Paris, 1962; Marxisme et Droit (ca предговором Henri Batiffol-a), Paris, 1964; La Philosophie du droit en URSS (1917 —1953), Paris, 1965. и Le Domaine du Droit, Paris, 1967. Y овим својим књигама аутор заузима веома критичке ставове према многим гледиштима марксистичке правые науке, na je заиста чудновато што досад није о овим књигама било помена у нашим правним часогшсима, пре свега од оних наших правних пнсаца који се баве теоријом права и државе. Ова претежно социолошка расправа Константина Стојановића у стварн представља излагање на други начин једне његове идеје изнете у раније објављеној књизи Le Domaine du Droit. То je, како je сам аутор назвао, „теорија потребе” (» Théorie du Besoin«). Писац објашњава да под „погребом' подразумева не емпиричку потребу, променљиву до бескоыачности, већ основну потребу не човека по традиционалној терминологији, него једног хумано-социјалног бића. „Дунавски сељак или освајачки рат" je, како сам аутор каже у предговору овој књизи, наставак дела »Le Domaine du Droit«, али не као посебии део, већ као илустрација ту изнетих теоријских схавова на једном конкретном шиању. Аутор je за основу свога излагања узео једну добро познату басну Лафонтена (Дунавски сељак), односно книгу Антонија де Геваре, шпанског бискупа, објављену у Шпаннји 1529. године, а преведену на француски 1608. годlше, под насловом »L'horloge des Princes, avec l'histoire de Marc Aurele empereur romain«, чије су три главе (111, IV, и V) посвећене причању сељака са Дунава. Шпански писац прндаје ово казивање Марку Аурелију, мада je то мистификација, јер о томе нема ншсаквог трага у сачуваним делима овог римског дара и филозофа. О чему je реч y овој причи? Реч je о доласку у Римски сенат једног германског сељака са обала Дунава. Овај догађај се ставља y време када je Германија била једна од колонија Римског царства, одређеније под владавином Марка Аурелија (II век пре наше ере). Y ово.м периоду римске легије су се већ суочиле са честим побунама становника овог краја. Одлучивпш се да учини тако дуг пут и тако опасан демарш, овај представннк освојене Гермаиије нмао je камеру да прикаже својим римским господарнма патње свог народа под режимом окупације и управе, режимом који je био неправичан и нехуман a није ни у свом заметку имао неки пуноважан основ, јер освајање које je засновало овај режим није заиста могло бити један такав основ. Сељак говори сам, нико од сенатора му не поставља питање, нити му одговара да би га уверавао или разуверавао. Y овом дугам монологу он објашњава на свој начин својнм слутпаоцима разлоге због којих je Германија изгубила рат са Римом, али такоВе и зашто ће се окупација завршити раније или касније добијањем одлучујуће битке против истог непријатеља, јер садање стање стварн, засновано на неправды, не може трајати вечито. Завршавајући своје излагање и страхујући да je неопростиво напзо своје господаре, он се баца на земл>у, показујући тако да сам себе сматра робом. Сенат и цар, међутим, не чине му ннкакво зло. Напротив, они га окружују почастима. Аутор je своје излагање поделио у четири књиге, дајуВи у предговору белешци о животном делу писца ове историје Антонију де Геварн и самом тексту ове историје и уводној напомеии податке и објашњења. Y првој књизи аутор излаже односе господара и роба у објективном смислу. Као узроке ових односа наводи: рат, похлепу, тенденцију асимилисања, потребу битисања, а потом, као посебне знаке односа госиодара и роба: одевање, исхрану, језик и начин живљења. Y другој ктьизи излаже одиосе господара и роба према нивоу сазнања о себи и то према сазнању роба о себи, сазнању господара о томе и о немогућности помирења ове две врсте сазнања, док у трећој књизи излаже ове односе према нивоу морала, заспованог на закону господара који почива на одбрани и учвршћењу по-