Анали Правног факултета у Београду

451

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ЦИВИЛНОГ КОДЕКСА

11. Неопходно би било да Цивилни кодекс садржи, као посебну трупу, опште норме које, нако не одређују садржину цивилноправних односа, нмају за те односе иравни знача] у разном погледу. Y питању су норме које се односе на све или на више трупа цивилноправних односа, па и оних који ће бити регулисани изван Кодекса. Реч je о нормама којима се уређују питатьа правних субјеката (физичких и правних лица), њихова настанка, престанка, пословне способности, заступања у правним пословима итд., затим питања правних објеката (ствари, њихове врсте и правка обележја, итд.), као и питања правних односа (настанак, престанак, форме правних послова, њихова пуноважност односно неважност и недопуштеност, модификација, засхарелост итд.). 12. Посебан и значајан проблем представљају тзв. колизионе норме којима сс уређују извесна питања у цивилноправним односима са тзв. елеиентом иностраности. С обзиром на федеративно уреВење наше земле и на постојање републичких законодавних система у оквиру којих ће се свакако регулисати и бројни цивилнсправни односи, питатье колизионих норми поставља се и са гледишта примене републичких норми у односима са различитим „републичким елементом". За решетье овог проблема постоје разне могућности, на пример да се колизионе норме разраде у једном од дедова Цивилиог кодекса, или да се о њима донесе посебан закон, или да буду садржане у уводиом закону за Цивилни кодекс, и др. Реч je о колизиоиим нормама матери] алноправног значаја. Проблем постаје сложенији кад се узму у обзир и норме које се односе на јурисдикцију и процедуру, јер ове није увек једноставно одвојити од оних првих. То нарочито говори у прилог регулисање колизионих норми у посебном закону. По, овај проблем захтева даље проучавање. 13. Најзад, поставља се и питаше да ли Цивилни кодекс треба да садржи извесна основна и огапта начела. Реч je о томе да се, са цивилнонравног аспекта, на општи начин утврде друштвени осиовп цивнлноправних односа у целини, односно субјективних права и обавеза што из њих проистичу, као и да се изразе начела права на самостално коригађење друштвених средстава у удруженом раду, начела стицања дохотка на основу рада и забраие експлоатације туђег рада, начела слободног опредељивања у заснивању цивилноправних односа, равноправности и једнакости у односима, начела савесности, поштења и забрано злоупотребе права, начела одговорностн у вршељу права, итд. Смисао утврбивања осиовних начела састоји се у томе да се афирмише ј единство цивилноправних односа и да се исполни физиоиомија цивилног права социјалистичког самоуправиог друштва на садашњем степену љегова развитка. Али, основна начела су ванредно знача] на и као општедруштвене правне идеје и ставови којима сс судови и други органи, као и грађани и оргамизације, треба да руководе у практично] примени цивилноправних норми, у било којој области цивилиог права, нарочито у случајевима кад су за поједине цивилноправие односе коккретне норме сувише уопштене и неодреЬеие или кад педостају.