Анали Правног факултета у Београду

560

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

фер (Maihoffer), Бонар (Bonnard), Рубије (Roubier), егзистенцијалистичко схватање државе. Као што се из овог сумарног прегледа може видети, аутор je у своме раду дао један општи преглед најважнијих учења из области права и државе од најранијих до најсавременијих. Но, овакав његов несумњиво похвалан и значајан напор извор je истовремено и основног недостатка дела, а то je немогућност да се детаљније изложе схватања великог броја одабраних писаца. С тим у вези чини нам се да je и поред ограниченог простора неким писцима с обзиром на њихово место у области правке филозофије можда могло бити посвећено више места нпр. Аел Векију (Del Vecchiu). С друге, пак, стране свакако треба подвући чињеницу да je марксистичком схватању права и државе носвећено доста простора, што показује знатно интересовање грађанских правних филозофа за марксизам. Као и код сваког систематизовања и у овом случају се несумњиво с правом може поставити питање оправданости систематизације односно класификације ко je аутор врши, било у погледу по деле на наведена четири дела било поделе у њиховок оквиру. Ово исто важи и у погледу исправности његове интерпретације појединих филозофских праваца односно учена појединих правних теоретичара. Y вези с тим може се поставити и питане допуштености коришћења книжевности не у оригиналу него у франку ском преводу што аутор доста често чини. Поред овога, свакако најозбиљнија замерка ко ja се аутору може поставити, мислимо да je недозвољено вершки број грешака у нисану наслова и појмова на немачком језику. Ова грешка би у евентуално новом издану (ово je друга издане) безусловно морала бити отклонена. Но и поред евентуалних недостатака у погледу систематизације односно потпуности, у сваком случају чнњеница je да рад може веома корнсно да послужи као систематски преглед за стицане увида у развој филозофије права и државе. Из тога разлога он ће пре свега да буде интересантан за све оне научне раднике који се интересују за ову научну дисциплину. Мислимо да овоме посебно може да допринесе веома иецрпна книжевност наведена после сваког одељка рада.

Ар

Д. Продановић

Андрија Гаме: БНБЛИЈА Y CBETAY ДРУШТВЕНИХ БОРБИ Београд, 1970. стр. 207. Није редак случај да поједини, веома значајни, историјски извори и друштвени документи изазивају много мањи научни интерес од онога који би се могао основано очекивати с обзиром на њихову друштвену важност и историјску улогу. To je случај и са Библијом. Иако представља основни извор двеју великих религија, јеврејске и хришћаиске (а вршнла je значајнн утнцај и иа стварање треће религије Ислама, Библија ннје била предмет дубљих иаучних проучавања, посебно са аспекта друштвених сукоба и борби, који су ce испољавали у току њеног стварања, или су у њој налазиле свој извор и оправдање. Разлози за обо, сразмерно мало научно интересовање многоструки су. Пре света, верници Библију посматрају као основни верски документ, као поруку од Бога, чијих се правила треба држати и у њих веровати. Свако истраживање друштвене генезе Бнблије ноказује се, стога, са овог стаиовишта, као сувишио и апсурдно или ако се то нпак ради и ради се тенденциозно. Обрнуто, многи који су раскрстили са религијом као отуђеном друштвеном свешћу, поричу и значај Библије, сматрајући je великом људском заблудом, и давно превазиђеном фазом људског духа, не поклањајући ј о ј , стога, особиту пажњу и интерес.