Анали Правног факултета у Београду

562

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

носа. Стога, убиство, узимање туђег силом, безобзирност пре.ма слабијем, чак и према остарелом родителу јесу нормалне појаве. Мојсијеви прописи, предвиВају строге казне за прекршиоце и награде за поштоваоце „божијих заповести”, покушавају да спрече или ублаже исполавагье тих тешких пропратних појава процеса имовннског и друштвеног раслојавања. С тог аспекта, посебну пажгьу привлаче две установе Мојсијевог петокњижја. То су Шабат и Јувилеј. Шабат je празновање суботе, седмог дана у недели. Тада не сме да ради не само домаћин већ и његови укућани, слуге, па чак и животиње. Очпгледно je, према томе, да се Јевреји нису односили према раду са презиром (као што je то случај код старых Грка и Римљана којп су рад смаграли недостојним за слободна човека) јер рад представла обавезу коју Бог намеће. Јувилеј je, пак, осгатак колективне својнне. Требало je да он спречи, или бар успори, прелаз колективне у приватну својину. Према Јувилеју, земла се сваке 50. године враћа првобитном власнику. Тада се и робовн Јевреји ослобаВају. Али, учвргпћивањем приватне својпне јавља се низ ограничена за дејство Јувнлеја. Он се не односи на градске куће, a касније ни на имања куплена од левита (јевреијских свештеника). Поред Јувилеја постоји и „Шабат година” тј. свака седма година. Земла се тад не обрађује а дутови се опраштају међу Израелцима. Мојсијеви прописи потврђују да je и код Јевреја процес имовинског раслојавања довео до установе дужничког ропства. МеЬутим, ропство није пикад код Јевреја достигло оне размере као у Грчкој и Риму, а сем тога Јеврејин роб je морао бити ослобођен седме године робовања. Напор Мојсијевог петокњижја да успорн процес класне диференцијације огледа се и у прописима којп налажу помагање сггротшье. Оно забрањује давање сиромаху жита на зајам уз високу камату, што иначе представља једно од важних средстава падагьа у дужннчко ропство код античких народа. Стога, професор Гаме с правом заклучује да je управо Мојсијево петокњпжје било моћно оружје у рукама оних друштвених снага ко je су се бориле против тога да се држава (држава старог века) развије до крајњих консеквенци до потпуног разбнјања родовско-илеменског уређења и учвршћења војне, свештеничке и новчаие аристократије. Зато прогшее у Мојсијевом петокњижју држава претежно не санкшюнише. Крајња и најважнпја саккција je вера, веровање, божја казна. Учења првобнтне јеврејске религије, како ce испол-авају y Мојспјевом петокњнжју, једноставна су, рационална и рационалистичка. Y средишту се налази Бог Јахве, једини, ј единстве™ и свемогући. Божје награде за поштовање моралних правила јесу здравле, радост, материјална добра на овом свету, а казне - лшпавање тих добара, сиромаштво, болеет и смрт. Према првобитном јеврејском религијском веровању не постоји загробни живот и награда или казна после смрти. Живот човеков се продужава у потомству. Јеврејска релишја се, према томе, значајно разликује од грчке. Нако су обе релнгије настале у исто време и развиле се из анинизма, грчка религија je остала у фазп политеизма. Уз то, код Грка богови и људи се мешају (чак се човек може јавити као арбитар у спору измеЬу богова), док je код старих Јевреја човек потп\ г но одвојен и подређен богу. За разлику од грчке религнје ко ja подстиче аристократске тендениије, јеврејски Бог јача демократске и егалпзаторске тенденције у друштву. Гер, сваки човек према јеврејској религији, па и крал, само je обпчан човек и пред Богом једнак са осталим лудима. Jour једио обележјс јеврејског верског учења je од особитог друштвеног значаja. Наиме, јеврејска религија апсорбује у себе целокупнп духовни живот. Она, дакле, прописује не само веровање него и noiiaiiiaibe човека, особпто његово понашагье у друштву. Због ових својих обележја (тежње да сачува извесну демократију у јеврејском друштву; обезбедн извесну сигурност појединца у друштву, кочећи псполеие процесс пауперизације ...) јеврејска религија се, према мншлегьу аутора, можда ни je цикад ни остварпла у свој својој доследиости, jep je резултат друштвених борби и подстпцај за да.ъе борбе. Из Библије се јасно уочавају процесп настајања јеврејске државе (који je процес