Анали Правног факултета у Београду

564

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ђународну светску религију, посебно својом борбом против обрезивања и прописа о забрањеним јелима, учинио je апостол Павле. Стога се он сматра оснивачем хришйанске цркве. Бременом хршпћанство напушта свој првобитни радикалки анархистички однос према држави, наглашавајући све виню верске, верско-моралне и верско-мистичне елементе. Ова тенденција ће долазитн све више до изражаја у хеленистичкој компоненти хришћанства. Криза рнмског робовласпичког друштва, безперспективност и безизлазност, тежак економски положа] и несигурност гонили су мале људе да решетьа за своје животне проблеме траже на другом свету. Хришйанство им je давало утеху да Йе за своје патње бити награђени на оном свету. Уједно, хришйанство je све више истицало потребу за мирењем са постојеђим. Све je то допринело, поред желзе римских императора да путем хришйанства обезбеде кохезију свог царства, до његовог признања за звашгчну државну религију. Поред постојања одређених сличности између јеврејске и хришйанске религије (задржавање Старог завета као свете кгьиге, организовање цркве, монотеизам), испол>авају се и значајне разлике. Хрншйанска религиja je универзална; она истиче уместо принципа „изабраности” идеју „спасегьа" доступну сваком човеку који се „крсти у Исусу и Светом духу". За разлику од јеврејске религије ко ja полаже акценат на овоземаљски свет, хришйанство посматра човеков живот као увертиру у вечни живот у небесном царству. Путем спасења, хришйанин, по смрти, одлазн у царство небесно. Y учењу хришћанства основно место заузима идеја греха. Човек може на овом свету слободно да бира између греха и спасења. Грех повлачи пропаст, смрт и тешку казну после смрти у загробном животу. Стога, човек мора да верује, jep je вера основни услов за спасенье. Поставит званична вера, хришйанство je представляло главки ослонац државне власти. Дрква се бирократнзовала, револуционарности у њеном учењу нестају, а првобитни стал изатореки захтевн се преносе на онај свет. По пропасти римског царства, црква ће бити једно од најзначајнијих средстава за стварање новпх германских држава и јачања феудализма у њима. Сама црква се организује по монократском принципу. Своја учења црква претвара у догме, и развија инквизицију и схоластику, као средства за хъихово одржавање, односно подизање ауторитета догми. Црква постаје моЙна феудалиа организација, у чијем оквиру цвета ју различити облици корупције; посебно симонија-продавање црквених положаја за новац; непотизам-додељггвање црквених положја по роВачкој лггаији и индулгенцијановчани искуп греха. Друштвена подрейеност и економска несигурност веЙине становништва у феудалном друштву изазива низ побуна. Оне, као и друге појаве у средтьем веку, примају верски карактер. Уперене су против цркве и њеног учења. Јавља се низ секти као што су богумили, арнолдисти, валдежашт.... Дал>и развигак производних снага у крилу феудалног друштва ствара основне предуслове за успостављање нове друштвено-економске формације. Криза феудалног друштва повлачи и кризу католичке цркве. Нова класаграђансгво, покушава да стекне оно место у друштву које, по својој оцени, заслужује. Незадовољни су и сељаци, као и ситно и средгье племство чије су позиције све више угрожеие. Све ове друштвеие групације, истиче проф. Гаме, покушавају да за свој револт и акцију наВу идејне основе у само] Библији. Њихове друштвено-политичке тежгье манифестују се у виду гијских покрета. Свим тим релнгнјским покретшма заједничко je, истиче аутор, што су истовремено критика постојеВег друшгва и тежња да се оно измени путем нове религије. При том, покрети оних слојева феудалног друштва којн немају историјску перспективу даљег развптка, узпмају места из Библије која нагињу мистицизму, теже остварењу неодређеног божјег царства и на землей и на небу; дотле грађанство, као историјски носилац новог начина производње, вршн критику католичке цркве и noexojefier друштва ослоњајући се на рационална места у Библији, посебио на Стари завет.