Анали Правног факултета у Београду

566

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

теорије тако и међу теоретичарима социјалистичке правке теорије. Имајући у виду овакву ситуацију др Поповић најпре даје осврт на буржоаске теорије о појму државне управе, које, како сам аутор каже: .. Теже да прикажу државну управу као средство за обезбеђење благостања народа, за зашхиху опшхих друшхвених интереса и као организацију која треба да пружа услуге грађашша”, и даље: .. Тачна je, меЬутим, чињенида да ce државна управа у буржоаским државама појавлује првенствено као средство за заштиту интереса буржоазије као владајуће класе” (стр. 41). Затим се осврће на поједине теорије о појму државне управе у социјалистичким земљама (Совјетском савезу, Немачкој Аемократској Републици и Бугарској), и као заједничко обележје за те хеорије истине да све оне теже да одреде појам државне управе као извршно наредбодавну делатиост која се углавном огледа у практично,« извршавању закона у процесу непосредног руковођења привредом и културно-политичком изградњом. Веома значајан допринос напоргша наше теорије да одреди поја,м државне управе представља гледиште проф. др С. Поповића, који приликом одређивања овог појма полази од дате друштвеие стварности у којој државна управа представља врсту државне делатностн којом држава остварује задатке поставлено од друштвене заједнице. Перед напред изнетог у уводном делу се говори и о начелу уставности и законитости у раду јавне управе, које све већи значај добија у условима дедентрализације и деетатизације, јер треба да обезбедн јединствено функционисање правног поретка и читавог нашег система. Y првом делу који носи назив „Државна управа” у глави I говори се о организацији државне управе (појам и значај организадије, врсте организационно облика јавне управе, положа] и начела на којима се заснива положа) органа државне управе, и посебно организација Савезне, републичке, покрајинске и општинске управе). Промене настале у друштвеној репродукцији, нови положа) непосредних пронзвоЬача који захтева битније промене у механизму друштвене расподеле, као и значајно сужавање интервенције државе у области привреде и друштвених служби неминовно су водиле реорганизацијн Савезне и републичке управе и промени односа измеВу органа управе и радних и других организации Законом о савезним органима управе, савезним саветима и савезним организацијама од децембра 1967. годгше као и одговарајућим републичкнм законима о организацији републичке управе, управо се тежило прилагођавању организације управе насталим променама. Сам аутор каже да: „... Y постављању нове организадије савезне, одиосно републичке управе пошло се од чшьеница да савезна односно републичка управа у вршењу својих управних функција треба у првом реду да се оријентише и да се организује у складу са задацима које има федераци)а односно република као друштвено-политичка заједница. Стога су и ставлени органима савезне управе као задаци вршење послова који се тичу јединства и у друштвеном и привредиом систему, утврђивање општих праваца друштвеног развоја и општих услова привреВивагьа, у складу са политиком коју je утврдила скупштина. С обзиром на овакве задатке савезне управе при спровођењу организације савезне управе се настојало да се извршн концентрадија послова. Велики бро) органа државне управе који je постојао до организације из 1965 и 1967. године негативно je утицао на сагледавагье опште проблематике у појединим областима” (стр. 130). Y глави II првог дела говори се о делатности државне управе, у којој посебно место припада сделку о актима државне управе, у хсоме се најпре говори о актима државне управе у управно правној теорији, и даје веома исцрпна и прегледна класификација аката државне управе, а затим су обрађени правни акта органа управе према нашем позитивном праву. Други део носи назив „Аруштвена управа”. Под друштвеном управом аутор подразумева: „Вршење друштвених служби као опште корисних де-