Анали Правног факултета у Београду
567
ПРИКАЗИ
лахности и узгредно вршење управне делатности од стране радних и других организација које врше делатности или послове од посебног интереса”. Полазећи од чиььенице да друштвену управу врше првенствено установе друштвених слу;кби, посебно место у својој књизи аутор посвећује нравном положају установа и њиховој делатности. Дал>е, у другом делу говори се о учешћу представника друштвене заједнице у управљању неким врстама привредних организација и заједницама привредних и других организација (глава II); О друштвено-политичким организацијама и удружењима грађана (глава III); О месним заједницама (глава IV) и о адвокатури као друштвеној служби (глава V). Y трећен делу обрађују се заједнички института државне и друштвене управе. Y првој глави посматра се положа) грађана у односу на државну управу и то односи који настају између граЬана и државне управе у вези са држављанством, личннм именима, евиденцијом личних стања граЬана итд. Да би се прописи матери) ално-правног карактера могли правилно примените од стране државних органа и радних и других организација које врше јавна овлашћења неопходно je да иста поступају ирема правилпма са држаним у нормативним актима који регулишу постунак, односно правилима Закона о општем управном поступку и другим прописима ко) и садрже правила која регулшиу форме радњи и доношење аката од стране државних органа, радних и других организација, кад у управним стварима непосредно примењујући прописе решавају о правима, обавезама и правним интересима појединаца и правних лица, као и правила о правима и дужностима странака ко)е учествују у управном поступку. Глава друга трећег дела управо je посвећена општем управном поступку. Такође je обрађена и материја о одговорности друштвено-политичких заједнида и организација које врше послове од јавног интереса за штету причињену граЬанима и правним лицима. Обзиром да се, како у теорији тако и у пракси, на различите начине решава питање носилаца одговорности за штету причитьену граЬанима и правним лицима, аутор најпре износи врсте система одговорности, са посебним оевртом на француско право о одговорности јавних тела за штету, и на одговорност државе за штету у праву СССР, да би затим иецрпно обрадио питагье одговорности друштвенополитичких заједница и организација које врше послове од јавног интереса за штету причшьену граЬанима и правним лицима, као и питање одговорности радника за штету нанету друштвено-политичкој заједници односно организации ко)а врши послове од јавног интереса у југословенском праву. Y последњој глави трећег дела говори се о контроли над радом )авне управе: од стране скупштине и ььених политичко-извршиних органа, од стране јавног тужилаштва, од службе друштвеног књиговодства и посебно о судско) контроли над радом јавне управе (у виду управног спора, управно-рачунског спора и посебних облика судске заштите против незакоиитнх појединачних аката и незаконитих радгьи). Четврти део носи назив „Аруштвена својина са гледишта управног права (управно правни положа) друштвене својине)". Y овом делу говори се о основним карактернстикама управноправног режима друштвене својине и правном режиму јавног добра. Из свега напред изиетог може се закључити да je кгьига професора др С. Поповића писана студиозно са тежњом да обухвати све институте и сва питања управног права која су потребна за стицање основних знања из ове области. Упоредиоправио обраЬу)уЬи одреЬеие институте аутор упућује и на продубл>иваље знања из одреЬених области.
Славка Миладиновић