Анали Правног факултета у Београду

569

СТУДЕНТСКИ РАДОВИ

штвену опасност овог кривичног дела истичући у прилог свог схватања да je „сасвим мали број ових кривичних дела праћен оштећењем моторног возила и саобраћајним удесима“ 0), као и чињеницом коју на основу тога изводе’: „да су млади људи (који су искључиви извршиоци овога кривичног дела ггримедба аутора) добри возачи моторних возила чак и кад возе противправно одузето туђе моторно возило, тј. чак и када су нужно психички оптерећени тим фактом“ ( 2 ). Развијајући своје схватање Д. Вујчић видп повећану друштвену опасност овог кривичног дела у томе што се врши у стицају са кривичним делом крађе, а не у томе nixo je то дело само по себи друштвено опасно. Не слажући се у потпуности са изнетим мишљењем Д. Вујчнћа, можемо да констатујемо да само кривично дело одузимања моторног возила представља повећану друштвену опасност, јер његови извршиоци су већином млади људи од 16—21 године, који га врше хладнокрвно, имајући свест о могућим последицама (угрожавање живота, наношење телесне повреде, угрожавање јавног саобраћаја, оштећење туђе ствари) овога кривичног дела, те се на тај начин појављују и као потендијални извршиоци осталих кривичних дела. Затим, ово кривично дело се врши, скоро у евши случајевима у групи, тако да појединци учине и већи број одузимања моторног возила пре хватања. Према томе не поставлю се питање да неко добро или лоше вози, већ да je противправно одузео туђе моторно возило и да je потенцијални извршилац низа кривичних дела, која, када се изврше у стнцају са кривичним делом одузимања моторног возила, свакако пр'едставл>ају још већу друштвену опасност. (Поред тога, потребно je напоменути да долази и до траума код самога власника аутомобила, jep je то ствар ко ja има милионску вредност). И. Упоредни преглед. Посматрајући законодавна решења других земаља може се констатовати да ово кривично дело садр'жи напад на имовину веће вредности као и могућност појаве извршегьа овога дела у стицају са другим кривичним делима (крађа, оштећења туЬе ствари, угрожавагье живота, телесне повреде итд.). Ово кривично дело спада у трупу имовинских деликата зато што се њиме на извесно време, повреВује право власника да се иесметано користи и располаже возилом (ово схватање je прихваћено и у нашем праву). Па и поред тога нека законодавства ово дело не стављају у трупу имовинских деликата (што би оно по својим карактеристикама требало да буде) већ га предвиЬа у законима који регулишу саобраћај на јавним путевима (Велика Британија, Западна Немачка, Швајцарска, Шпанија и Норвешка). На тај начин закоыодавцн ових земаља поред заштите имовине власника одузетог моторног возила уједно штите целокупни јавни саобраћај као и животе и имовину других лида која у њему учествују. Полазећи од разлика која постоје у појединим закоиодавствима, а с обзиром на одређивање и квалификацију дела, може да се изведе тројна подела.

(1) Д. Вујчић; Кривично дело одузимања моторног возила, Југословенска ревија за кримииологију и кривично право, Београд, 1968, бр. 3.

(2) Д. Вујчић; Исто.