Анали Правног факултета у Београду

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

који би вшпе одговарао надзору који управа врши над пословањем приватных предузећа која имају општи интерес. Наглашава се посебно да и поред свих разноврсности у режиму појединих јавних установа постоји једно веома важно правило за све јавне установе у позитивном праву Француске. Наиме, план 34. Устава који утврђује надлежност законодавног тела прописао je да je његова надлежност „оспивање категорија јавних установа" што значи да се без посебног закона не може основати одређена категорија јавних установа, мада то није речено за осниватье јавиих служби уопште па с тога њихово осниватье не спада у надлежност законодавног органа. Извршна власт пре.ма томе не може оснивати јавне службе уопште, aiVH може основати нову јавну установу само уколико je таква категорија јавних установа прописана законо.м. На пример, наводи се оснивање иове Трговинске коморе. Посебно се указује да се извесне јавне установе у индустрији и трговини, на које се примењују све више правила приватног права, преображавају у посебну нову правку категорију односно у јавна предузећа којима се не признаје својство јавне установе ( м ). Јавна предузећа у индустрији и трговини су она предузећа која нису у приватном власништву већ су државна предузећа и оснива их непосредно држава. До ових предузећа дошло je првобитно национализацијом приватних предузећа, Ова јавна предузећа су, по правилу, потчињена яравплима грађанског права и посебно правилима хрговачког права. И поред тога се на ова јавна предузећа примењују и посебна правила јавног права. Руководећи функционери јавних предузећа се, по правилу, постављају и смењују одлуком надлежне државне управе. Некад држава потврђује извесна правила од битне важности за делатност предузећа; тако на пример прописује продајне цене угма и др. Некад јавна предузећа могу имати извесна јавна овлашћења као, на пример, вршити експропријацију по утврђеном поступку. Истине се да изгледа немогуће да јавно предузеће падне под стечај. С друге стране јавна предузећа имају и извесну ограничену слободу деловања, у том смыслу што не могу своје спорове решавати пред арбитром, већ само пред судом. Посебно се разликују од приватных предузећа зато што се над њиховим радом врши и управна и финансијска контрола. Контролу врше и надлежни миыистри по праву надзора као и комисије за проверавање рачуна јавш!х предузећа. Посебан надзор може вршити и Парламент преко парламентарных комисија које су од 1958. године престале бити перманентне комисије, јер су, како се истине, озбиљно ометале слободу делатности јавних предузећа ( 33 ). в) Као посебни органы којн врше делатност јавне службе државне управе, појавлују се join и мешовита привредна предузећа и то кад се јавне установе удружују са приватним капиталистима. Мешовито прнвредно предузеће je анонимно друштво чији су акционари с једне стране приватни капиталист!!, а с друге јавноправна лица. Y овим мешовитим привредним предузећима, чим представшщи државе имају 10°/о од капитала, они морају имати већину у савету управе предузећа, на шга не би имали

(31) Ј Rivero, op. cit. стр. 421—423, No 488—489. (35) J. Rivero, op. cit. стр. 429—437, No 497—507.