Анали Правног факултета у Београду

469

JABHA СЛУЖБА У ФРАНЦУСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ

Ови су основни облики организације јавних служби у пракси допуљени нобим облищша, који су, како истиче проф. Риверо, углавном следеђи: а) неке јавне службе су поверене приватним лицима односно друштвима н све чешће асоцијадијал4а под режимом који се разликује од режима концесије (на пример Благајне социјалног оспгурања) a поверавају се и одређеним професионалним организацијама. б) Јавна установа није више искључив начин делатности јавне службе, а и њена улога je проширена и разноврснија. Јавна усханова je према класичној концепцији нравно лице јавног права a њен предмет je вршење специјализоване делатности јавне службе, тако да je јавна установа и инструмент децентрализације по службама (la décentralisation par service). Јавне установе имају известан аутономни, самостални правни режим који уједно обезбеђује и одређену финансијску и управну самосталност. Свака јавна установа има правни режим који je утврђен посебним законом. С обзиром да je режим ових установа регулисан правилима управног права, то се и спорови у вези са радом јавних установа решавају управним спором. Све je то указивало да je у француском праву постојао известан хомоген иојам јавне установе. Међутим, живот je мноштвом нових јавних установа утицао да je овај хомогени појам јавие установе претрпео знатне измене. Истиче се да je класична дефиниција појма јавне службе имала два елемента и то један позитиван, односно да јавна установа обавља једну јавну службу, и друга негативан елемент, да je јавна установа правно лице, али није имала обележје територијалне децентрализадије већ само децентрализације по службама. Y савременом француском праву законодавац je и извесним привредним предузећима дао статус јавне установе, иако je њихова делатност истоветна са приватним предузећима, тако да сада по позитивном праву постоје и јавне установе које не врше јавну службу. Што се тиче негативног елемента у класичном појму јавне установе, да јавна установа није одраз територијалне дедентрализације већ само децентрализације по службама, и ту je законодавац новооснованим урбанистичким дистриктима, на пример дистрикт региона Париза, и урбанистичким заједницама (les communautés urbaines) дао својство јавне установе, иако су оне претежно териториј алне заједниде ко je врше разноврсне службе, а не само специјализоване службе, што je био један од битних елемената у класичном појму јавне установе. Све je то довело до тога да je данашгьи појам јавне установе у Француској доста непрецизан ( 33 ). С једне стране се истиче да je за све јавне установе данас у позитивном праву Француске несумњиво да су јавне установе правна лица јавног права и да су с тога под надзором управе те да се на ших одиосе одређена правила јавног права. МеЬутим, посебно се с друге стране указује да ова субординација правилима јавног права није једнака за све јавне установе. Док je за класичне јавне установе ова субординација потпуна, за неке јавне установе, посебно у трговини, ова се субординација своди на минимум

(33) Ј. Rivero, op. cit. стр 402, No 470 и стр. 416—421, No 484—487.