Анали Правног факултета у Београду

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

С друге стране, врши се још класификација јавних служби на оне које су од општег нацноналног значаја и од локалног значаја. Перед тога, с обзиром на однос према грађанском и трговачком праву, јавне службе могу бита монополистичког карактера или службе које врше јавну службу у конкуренции са приватном делатношћу. Посебно се још истине помоћ управе чисто приватној делатности која има и општи интерес. Наводе се као примери: а) приватне делатности чији цил> није Добит, тако да одговарају општем интересу: културне, социјалне, добротворне, спортске, образовне делатности; б) извесне делатности које имају и добит као циљ али je овај приватни интерес сагласан и са општим прнвредним интересима земле; в) има извесних приватннх делатности које нису непосредно од опuirei интереса као што су верске организације у лаичкој држави, али се сматра да би општи интерес био погоВен ако се не би дозволило да верници различитих вероисповести не би могли на погодан начхш врпшти верске обреде и обичаје ( !Я ). Имајући у виду општи интерес у свим овим случајевима држава регу.лише правни положа ј ових приватннх делатности, било правним актима било што финансијским и материјалним средствима помаже одређене делатности. Држава такоВе врши надзор над овим делатностима, а некад за материјалну помоћ коју пружа учествује и у добита предузећа која помаже, посебно у мешовитим прнвредним предузећима ( 31 )Постоји и класификација јавне службе на органски и функционални nojaiM. По органском појму има се у виду јавиа служба као одређена организација која врши јавну службу. Данае преовлађује, посебно у судској пракси Државног савета, функционални односно материјални појам јавне службе. Тако на пример, извесна приватна предузећа која организационо нису јавне службе, врше Iшак делатност јавне службе као: трамвајска концесионарна друштва, предузећа за радио емисије и др. Према томе, израз јавна служба нма два значења. Једно je, органско, и односи се на одређену установу, а друго je значење материјално и функционално, jep je битан само задатак којц врши јавиа служба, док организација која врши ту јавну службу остаје и даље приватна организација ( 32 ). 4. Облици делатности јавне службе у француском праву. Првобитно су у француском праву била два основна обушка организације јавне службе и то: а) Јавна установи (l'elahlissment public) са својством правног лица које врши одређену јавну службу, и б) концесија (concession), односно уговором поверено појединцу да под одреЬешш условима врши одређену јавну службу и уз одговарајућу наплату услуга од корисника јавне службе.

(зо) Ј. Rivero, op. cit. стр. 400 No 467.

(31) J. Rivero, op. cit. стр. 398—399. No 466, и стр. 400—402, No 467—487. (32) A. Buttgenbach, op. cit. стр. 62, No 58.