Анали Правног факултета у Београду

473

ЈАВНА СЛУЖБА У ФРАНЦУСКОМ УПРАВНОМ ПРАВУ

вања професионалних организација и љихову улогу да олакшају члановима своје професије заштиту њихових заједничких интереса као и да трећима пруже гарантију да постоји службена контрола способности и професионалног морала, Државни савет указује да то води у извесном смислу и ограничавагьу слободе чланова те професије. Међутим, Државни савет истине; ~Ова овлашћења ограничена су индивидуалним слободама које припадају члановима тог (професионалног) реда као и осталим грађанима”. С тога одлука даље закључује: „обавезе одре Вене од професионалне орханизације њеним члановима могу се сматрати законитим само у случају и онолико колико захтеване рестрикције ових слобода неопходно проистичу из обавеза које имају професионалне организације као и мера које се предузимају на основу ових обавеза” ( 40 ). Државни савет je још детаљније утврдио ову своју праксу једном одлуком 1954. године ( 4С ). 6. Опадање утицаја улоге јавне службе у теорији француског управног права. Из изложеног морало би следити да je појам јавне службе у француском праву постао не само сложен већ и непрецизан, па je то у теорији управног права довело и до кризе појма јавне службе и до слабљења утидаја улоге јавне службе. Професор Риверо већ истине да појам јавне службе, ако хоће још да се користи, не може имати другу улогу него бити презумпција односно претпоставка надлежности управног судства, али и ту његова улога није сигурна, јер некад јавне службе примењују поступай по општим правилима граВанског права па je надлежан суд опште надлежности, а некад индустрии ске и трговинске службе врше делатност у оквиру правила управног права па je стога за спорове надлежан управни суд. Тако да ни правило да спорове у вези са делатношћу јавних служби државне управе решава управни суд, а спорове у вези са делатношћу индустријских и трговинских служби решава суд опште надлежности није више тако чврсто јер има низ изузетака ко je je наметнула животна стварност ( 50 ). С друге стране проф. А д Лобадер указује на факторе који су утицали да доВе до кризе појма и улоге јавне службе, али се и даље залаже да појам јавне службе буде један од основних појмова управног права. Пре света, на преображај савремене управе утицале су две главно појаве: „с једне стране повећање броја јавних служби и нови карактер привредних служби, а с друге, развој сарадње појединаца у остварењу задатака од општег интереса" ( sl ). Сасвим je друга ситуација била крајем XIX века када су се развијале велике техничке и трговинске службе (ПТТ службе, железнице, осветљење и др.) јер су тада све ове службе имале сасвим друк-

(48) М. Long, Р. Weil, G. Braibant, op. cit. стр. 339—342. (49) Види M. Long Р. Weil, G. Braibant, op, cit. стр. 342—344. (so) J. Rivero, op. cit. стр. 156 No 163.

(si) A. de Laubadère op. cit. стр, 45, No 57.