Анали Правног факултета у Београду

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Експеримент који je проводио Совјетски Савез у периоду од 1917 1944, године са институтом брака, довољно je познат. Јасно je да су први декрета из 1917. године о разводу брака и о грађанским статьима прокламирали потпуну слободу развода, как о би била створена могућност тисућама особа да збаце тешке ланце неуспјелих бракова (који су се према дотадањим прописнма врло тешко могли развести ( 9 ). Аоношењем Закона РСФСР о браку, породици и старатељству 1926. године започела je друга етапа, етапа још јачег либерализма. Свака фактичка заједница мушкарца и жене сматра се браком и производи исте правке учинке као и регистрирана брачна веза. Престанак брака je потпуно аформалан. Ове револуционарне мјере које су имале за цил. да изједначе брачну и ванбрачну дјецу, да женама из нерегастрираних веза пруже потпуну стварну заштиту, да сачувају брачну интиму итд., изродиле су се, услијед прилика незрелих и неподесних за такова рјешења, у своју чисту супротност ( 10 ). Младо совјетско друштво, притиснуто низом тешкоћа, није било у стању да пружи бар донекле замјену, специјално дјеци за породице које су се у енормном броју распадале. Указ Президијума Врховног совјета од 9. VII 1944. године потпуно мнје.ња курс према браку и породили. Регистрација брака има конститутивни карактер а форма закључења je свечана (форма ad sollemnitatem) . Поступак развода врло je отежан уз укидаље могуИностн развода на основи споразума супруга. Совјетско право не познаје бракоразводне узроке, осим „неопходности" развода као једног објективног критерија који je Пленум Врховног суда СССР-a од 16. IX 1949. г. проширко са join два елемента (субјективни) принцип социјалистичког морала, (објективни) одгој дјеце ( u ). Ова посљедња клаузула je специјално интересантна јер представља једно ново поглавл->е у матернји развода. Наиме, до тог момента дјеца су увијек у поступку особе чије постојање уопће не утјече на одлуку суда о самом разводу њнхових родитеља. Премда одлука Пленума Врховног суда СССР-a нема значение законског акта, нпак je значајна већ сама чињеница да се пракса оријентира у правцу истраживања до које мјере у конкретном случају развод штети интересима дјеце уз могућност да се одбије захтјев уколико je то за њнхово добро неопходно. Како су оба нормативна акта СССР и Бугарске који уводе поново сяоразумни развод новијег дагума, то нам није доступна стручна литература, а ни друга извори сазнања, путем којих бисмо докупили мотиве који су йнспирисали законодавца да се опредијели за споразумнн развод брака. Околност да су наведена законодавства већ имала могућност развода на основи споразума супруга, који се у пракси није показао као сретно рје-

(о) М. Коистантиновић, Реформа брака и заштита дјеце и мајкп у СССР, Београд, 1945, стр. 10, и М. Kent-Geiger, „Судбниа породице у Совјетском Савезу 1917—1944. годные, обј. „Жена" број 6/69.

(го) Број развода еиормно расте. Y успоредби са 1926. год,ином, 1927. године разведено je у Москвы четирн и по пута, а у Аегышграду три нута ваше бракова док je стона развода по жељи једног супруга у Легышграду повейаыа за 14 пута.

(и) М. Младеновнћ, цнт кгьига стр. 190.