Анали Правног факултета у Београду

498

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

широку могућност интерпретације. Тако нпр. „мјере" које може суд у неопходним случајевима примијештти за заштиту интереса дјеце могле би добити карактер забране развода ако би разводом били Виталии интересы дјеце оштећени (ст. 6, чл. 14). Одредба према којој споразумни развод не могу користити брачни партнери са малодобиом дјецом (чл. 14, ст. 4) указује на бригу заједнице за породице гдје постоје дјеца. Наиме, друштво (суд) има право да детаљно размотри односе у породици и дозволи развод једино у случају ако „утврдн да je даљњи заједнички живот супруга.и очување породице достало немогућно". Насупрот томе, супрузи без малодобне дјеце могу без икакових ограниченна, потпуно слободно, одлучити о евентуалном прекиду брака. Једино се неправа о разводу добива тек након три мјесеца од постављења захтјева. О питању да ли наше позитивно право ставом 2, чл. 53. ОЗБ-а уводи споразумни развод или je у питагьу само споразумни прнједлог, изјаснила сс већина теоретичара из области породичног права ( 15 ). Изузев двојице писаца, и то само дјеломично (Беговић Младеновић), сви остали сматрају да формулација става ?.. споменухог плана која гласи: „Сматрат ће се нарочито да je заједнички живот брачних другова постао неподношљив ако оба брачна друга наводећи оправдане разлоге споразумно траже развод брака", не даје основу за развод брака споразумом супруга. Професор Беговић иако заступа мишљење да ОЗБ-е дозвољава споразумни развод у навоВењу увјета које странке треба предходно да испуне; 1. постојање споразумног тражења, 2. навоЬене оправданих разлога, 3, утврђивање истинитости навода да je заједнички живот постао неподноптљнв готово се потпуно приближава опису института споразумног тражења. IДтавише, он се слаже са Упутством Врховног суда ФНРЈ број 458/47. и констатира да je оно донијето „да би се спречила ока незаконнта пракса која омогућује лакохмислене и непрОх\шшл>ене разводе" а управо се Брховни суд споменутим правним схваћањем изразио против споразухлгаог развода које je судска пракса понекад проводила. Аруги аутор из те трупе теоретичара, професор Младеновић, изнио je опширно своје гледиште о дилеми да ли ОЗБ-е познаје развод брака на основы споразума супруга у два рада, и то у чланку „Споразумно траженье развода или развод по споразуму супруга" у књнзи „Развод брака". De lege lata опредељује се за постојање могућности споразумног развода у ОЗБ-у поткрешшши своје становнште низом аргумената као нпр.:

(15) В. Бакнћ, Породично право СФРЈ, Београд 1969, стр. 211—212; Б. Бсговић, Поподично право, 1961. Београд сгр. 93; Б. Еиснер, Породично право, 1951, Загреб 25; М. Јовановић, Рачвод брака па основи споразумног гракења брачних другова, Дисертација, 1964. (необјављена); Л. Фпнжгар, Пнтање развода брака, А пали Правног факултета у Београду, Београд 1957, бр. 4, стр. 422—431; М. Константгшовић, Развод брака због гешке поремећеностн брачних одиоса, Народии правппк, Београд 1949, број 2 —3, стр. 60—61; 3. Крижаннћ, О узроцима за развод брака. Наша законитост, Загреб 1951, број 1, стр. 68—72; Б. Базала, Новелирање Осповног закона о браку, Наша оаконитост, Загреб, 1957, стр. 473—474; М. Младеновић, Развод брака, 1964. г. стр. 263—273; А. Прокоп, Коментар Основног закона о браку, 1969, стр. 206—208; С. Трпва, Споразумно тражење развода брака, Аналн Правног факултета у Београду, 1957, бр. 1, стр. 55—59.