Анали Правног факултета у Београду

499

РАЗВОД БРАКА НА ОСНОВЕ CHOPA3YMA СУПРУГА

приликама у вријеме доношегьа ОЗБ-а које нису исклзучиле споменуто рјешење, затим уважавањем у тексту Закона двију различитих концепција брака, социолошке и индивидуалистичке (шхо значи да закон почива како на идеји о друштвеном каракхеру и заштити брака тако и на значајном уважавању воље супруга). Чак преднацрт који je предвидио класични споразумни развод, да би коначан текст садржао садашњи облик, за аутора представља само жељу законодавца да споразумни развод уЬе на „отшкринута а не на велика врата“. Надал>е, ријечи „наводеђи оправдане разлоге" које се за већину супротстављају могућности пресумпције о неподношљивости заједничког жгшота нису за професора Младеновића истог значаја. Он сматра да нигдје нема одредбе која би захтјевала од странака да докажу те „оправдане" разлоге. И на крају, изразу „разлог" даје другачије и шире етимолошко значенье од израза „узрок“. Но, унаточ свему, ипак констатира да je практичније тумачење да ОЗБ-е не познаје споразумни развод jep се тиме доиекле настоји да се сузбију лакомислени разводи. За убудуђе свакако предлаже развод брака на основи споразума супруга. Сви остали теоретичари, мада имају становите приговоре стилизацији ст. 2, чл. 53. ОЗБ-а, сматрају да наш правки поредак познаје једино споразумно тражегье развода брака. На врло упроштен начин могли бисмо казати да утлавном оправдагье за своје становиште налазе у околности да законодавац тражи од странака да наведу оправдане разлоге чију оправданост, затим, суд оцјењује по свом слободном увјерењу одлучујући да ли ће изрећи развод или одбити захтјев. Основу за постојање споразумног приједлога налазе у чињеници да тако инициран поступак служи као један од индицнја да су односи странака стварно поремећени до стања неподношљивости, те у околности да ни један супруг не треба преузети одиозну улогу тужитеља (емотивна страна проблема) ( 16 ). Прикљањајући се у потпуности мишљињу да интерпретација сх. 2, чл. 53. даје једино могуйност за споразумно тражегье развода (мада није у питању најсретнија законска стилизација) —■ прелазимо на разматрагье института споразумног развода као новог могућег рјешења у нашем позитивном праву. Y анкета коју je провела Комисија за кодификацију породичног законодавства Савезне скупштине 1967/68. тражи се и изјашњење на питанье: „да ли дозволити развод брака по споразуму брачних другова без икаквих посебних услова или поставити неке посебне услове и које". Резултати према републикама су слиједећи: Y СР Босни и Херцеговини дата су 37 изјашњења на дискутирано питагье с тим да се 31 учесник у анкета опредјељује за нормирање развода на основи споразума супруга. Од ове цифре 9 установа односно оргаиизација увјетује свој одговор чињеницом да странке претходно осигурају интересе дјеце да би у 8 изјашњења нашли приједлог према коме би споразумни начин престаика брака могли користити једиио супрузи без дјеце.

(w) Види С. Трива, Грађанско процесно право, Згб. 1965. г. стр. 622.