Анали Правног факултета у Београду

516

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

карцима, неприродно и неправедно негирање природне поделе луди као припадника различитих полова. Садаппьи правни статус домаћица, жена запослених у породили на веома значајном послу за друштво у нашим условима, изражава став патријархалног друштва и канонског права, који je тежио да мистификује брак и породицу као биолошке и економске заједнице. Ma колико да се дюже прихватити став професора М. Печујлића да „Структура представничких тела није никад била, нити може да буде механички израз, прост отисак соиијалне структуре" ( 33 ), мора се при њеној аиализи, као и анализи социолошких и политичких елемената који одреbyje њену структуру и надлежност у социјализму поћи од положаја и улоге који обезбеђује човеку у друштву и политичком систему. Политична и радна једнакост л>уди, као последица синтезе радног и политичког субјективитета изражена je самоуправним правима и проширивање њихове садржине и обима представлю услов за даљи развој социј алистичке демократу e ( ?4 ). Перед наведених неусклаЬености које су последица недограђености схватања о једнакости л>уди као природних и радних бића, треба скренути пажньу на промене ставова о политичком субјективитету човека у уставнпм амандманима VIII и IX у односу на Устав СФРЈ од 1963. год. Измене у саставу и надлежности Савезне скупштине указују да се поставла паралелно значај својства човека као радног бића и становника републике и покрајине. Тим се на неки начин дезинтегрише политички и радни субјектикитет човека поставлен Уставом од 1963. год. Овлашћења Већа народа као дома федерације, односно делегације република и покрајина, удвостручавају на известан начин политички субјективитет човека као становника републике и покрајине и чини се да потискују самоуправљање на основу рада. Ma колико да не треба предењивати значај структуре и надлежности представничких тела за остваривање самоуправних права радних луди, н>ихова улога je велика у одређнвању и у оствариваљу цилева друштвеног развитка. Свакако да ће у даљем развитку теорије и праксе самоуправаљања као основа и положај човека у друштву и политичког система бита нађени савршенији облиди и средства потпунијег остваривања самоуправних права. A остваривање самоуправних права je неодвојиво од оствариватьа слобода и осталих права човека у нашем друштву.

Бранислава Jojuh

(зз) Проф. М. ПечуЈлић, Састав представничких тела и изборни систем, збирка Изборни систем у условима самоуправљања, Београд, 1967. стр. 100.

(34) В. делове реферата „Актуелнн унутрашн.н и меЬународии проблемн и улога СКЈ у социјалистичком систему самоуправљаља", ~Нека питања скутшггинског система”. ~Аруша вени положа) жена" и ..Актуелиа питаша дслопаи.а СКЈ меЬу омладиноы", Деветн конгрес СКЈ, Београд, 1969, стр. 69— S8.