Анали Правног факултета у Београду

515

САМОУПРАВНА ПРАВА И НОВА СХВАТАЊА ПОЛОЖАЈА ЧОВЕКА

рује самоуправљање и опасности ко je за самоуправление могу реално да настану у његовој примени ( 29 ), треба рећи да je још увек велики део радних људн неуюъучен у самоуправни систем. Самоуправних права су лшпени индивидуални пољопривредни произвођачи као учесници рада који стварају материјалне вредности веома значајне за друштво. Број ових људи није мали у нашем друштву, поютову у СР Србији; он представља око иоловlшу становништва, и ти радни људи нису „политички" организованн као произвоЬачи ( 30 ). Поред овог дела становништва, професор Р. Лукић сматра да треба, на одговарајући начин, обухватити самоуправљањем студенте, ученике средњих школа, домаћице и адвокате ~( 31 ). Овај став се може у потпуности прихватит и и са више аргумената бранити, поготову када je у питању веће учешће студентске и средњошколске омладине у постојећим институцијама самоуправљања у школама, и укључивање домаћица у самоуправни систем, по основу рада који обављају. Не може се спорити значај положаја и улоге студената и средњошколаца у средњем и високом образовању, друштвеном процесу који je у савременом друштву битан елеменат за развитак и материјалне производње и осталих делатностк друштва. Поготову када се има у виду број студената и средњошколаца на универзитетима и школама и потребе за променом квалификационе и образовне структуре нашег друштва данас ( 3 -). Број домаћица, с једне, и порасг малолетничког преступништва, мали број установа дечије заштите, услови становања и друштвене исхране, с друге стране, указује да наше друштво на данашњем степену материјалног и културног развитка мора тражити решење да васпитање и подизање деце постане друштвена активност, без обзира на „институцију” у којој се обавља. Један од начина „подруштвљења” ових активности јесте правтто признавање фактичког стања да су домаћице као „незапослени” члаиови породице учесници једне веома значајне делатности друштва, ко ja je неодвојиви део осталих друштвених делатности. Правно непризнат радни статус домаћиде указује на недограђеност става о једнакости жена са муш-

(29) На ове могуЬности и онасност указано je на више саветовања које су организовале научие и политичке институције и од паучника и од л>уди из праксе.

(зо) Заннмљива су излагања полюпривредних произвођача на Конференции неносредних полюпривредних произвођача коју je организовала Ренубличка конференција ССРН Србије 3u. и 31. марта 1970. у Београду. Та излагала о ~Развоју друштвено-екоиомскјх односа у полюпривреди и на селу" показују да нема ни политичких ни научннх арlумената да овако велики 6poj радних л>уди не буде организован и застуилюм у гюлитичким представиичким телима. Постојећи организашюни облици скономског новезиваља са радннм оргаиизацијама полюпривредне производње нису ни организационо ни функционално подссни да обезбеде олговараjyhe место овом слоју радних људи у политичком систему.

(3i) Проф. Р. Лукић, Повезипање радних људи и радиих оргаппзација са већпма радних заједница, збирка Изборни систем у услонима самоуправљања. Београд, 1967, стр. 79—80,

(32Ј Према подацима Савезиог завода за статистику, школске 1968/69. год. било je редовних 163 814 студената и 668 464 ученика средњнх школа, Статистички годишњак за 1969. год, стр. 292, и 285. и 286.