Анали Правног факултета у Београду

447

САДРЖИНА И СИСТЕМАТИКА ДИВИЛНОГ КОДЕКСА

сима који се тичу присвајања произвола удруженог рада од стране произвоЬача по основи личног учешђа у том раду. Цил> економске делатности управо je присвајање произвола односно плодова рада, па стога и односи у вези са хим присвајаљем чине имовинске односе. Тн су одыоси у ствари језгро имовинских односа у опште, те право на присвајање плодова рада представља основу цнвилноправних односа. Y друштвено-економском смислу однос произвоВача je према производима свог рада непосредан, будући да се остварује путем самоуправљања, па стога и присвајање плодова свог рада произвођачи, у принципу, остварују непосредно, без обзира што са правног становигпта, с обзиром на однос према другим лицима ван радне заједнице, бива посредовањем организације удруженог рада као правног субјекта. Ту настаје одвајање правке форме имовинских односа од њихове економске суштине. Мада je са правног гледишта та форма битна, исто тако je у правном смислу од битног знача ja и економска суштина тих односа. Она нарочито долази до изражаја у регулисању расподеле у унутраппьим односима у радној заједници ( 9 ). Са становишта Цивилног кодекса присвајање обухвата нарочито распоређивање дохохка оствареног удруженим радом на део који служи проширењу материјалне основе рада и на део који служи за задоволзавагье личних и заједничкнх потреба радника, као и стицање дохотка од стране поједхших радника, који им припада према мерилима радне заједнице. Ови односи хсоји постоје у оквиру радне заједнице, „унутрашњи односи", по својој структури су. како je речено, имовински односи и имају карактеристике цивилноправних односа. Стога je умесно да се ови односи у одговарајућим нормативним пропорцијама, с обзиром на аутономне норме регулшпу у Цивилном кодексу. Може се узети да цивилноправни значај имају и односи из социјалног осигурања (који се сада сврставају у радио право или у „социјално право") с обзиром на њихов имовински основ и резултат. АР¥ го Ј е питање у којој мери ти односи треба да буду регулисани у Цнвилиом кодексу, а у којој мери то треба да буде предмет посебних закона. 6. Као што je речено (напред бр. 3), Цивилни кодекс треба да регулише и право својине и друга стварна права у погледу ствари у приватној својини ( 1(| ). Овамо посебно спада начелно регулисање својине на средства за производи, у у приватно ј својини.

(9) Произвол удруженог рада у иатуралном облику, односно мовчаиа врсдност робе и услуга остварена у промету, иравно-формално припада организации удруженог рада која се у правном саобраћају појављује као правнн субјект. Ипак, однос између сваког поједмног члана радне зајсдиице и оргаиизације удруженог рада у погледу права на доходак, не би се могао сматрати обпчнкм, класичннм облитационнм одпосом, те се не би могао ни уврегити у отите облигационе односе Ynop. М. Тодоровпћ, Ослобођеље рада, Београд, 1965, стр. 208, 209, 215; М. Поповнћ, Непосрсдна соцнјалистичка демократија, Београд, 1966, стр 124, 142. Вид., међутим, Ж. БорЬевиЬ, О самоуправљању и кодификацијн грађанског права, Анали Правног факултета у Београду, 1967, бр. 2—3, стр. 139.

(ia) у теорији постоЈС мишљења да право својине, само по себи, не спада у цивилно право, осим кад je својииа оштећепа или оптерећепа. Следствепо. норме о праву својиие, гьеном правном фиксираљу, обиму и овлашћењима власника („статика" својине), нису циг.илнопраппе норме и према томе не би спадале у Цивилни кодекс. Овде би спадале само