Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ СТАТУС ДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА У УСЛОВИМА ПРИВРЕДНЕ РЕФОРМЕ

Од успостављања социјалистичког друштвеног поретка у Југославији па до даиас развитак привредног живота може да се прати кроз више фаза. ¥зимајући као мерило доношење закона којима се на нови начин регулишу економски и друттвепи односи у прнвреди, најчешће се паводе ова три периода: први до 1950, тј. до доношења Основног закона о управљању државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива; други од 1950. године па до 1957, тј. до доношена новог Закона о радним односима; и, трећи, од 1957 године, a који траје и данас. Узимајући у обзир шта се квалитативно мењало у економским и друштвеним односима од ослобођења до данас и дајући при том посебан значај централизацији и децентрализации друштвених средстава за производгьу, периодизација ыашег привредног и друштвеног живота изгледала би друшчије, Ако би као мерило били узети ови моменти, тада би се могло рећи да прва етапа започиње са ослобођењем наше земље и траје до 1950; она се карактерише високим степеном централизације привредног и друштвеног живота и административним руковођењем привредом од стране државе. Друга етапа започиње са доношењем Основног закона о управл>агьу државним привредним предузећима и вишим привредним удружењима од стране радних колектива и траје до 1965. године; она се карактерише децентрализациям првенствено привредног, а затим и целокупног друштвеног живота, као и успостављањем и развијањем нових самоуправних друштвено-економских односа. Трећа етапа започиње са привредном и друштвеном реформой 1965. годшге и траје и даље; она се карактерише поновним процесом централизације привредног живота, али на вишим економским и социјалним основама у односу на прву етапу, тј. на основу самоуправног одлучивања произвођача. Преокупацију наше данашње економске и правне мисли представља управо ова последња, данашгьа етапа, jep je карактеришу збивагьа у иашој привреди ко ja се очито битно разликују од збивагьа у односу на ранији раздобла. Оно што да je посебан печат нашој данашњој привреди, то су два процеса која се паралелно одвијају: прво процес интеграције између радних организација као форме централизације друштвених средстава и, дру-