Анали Правног факултета у Београду

522

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

го, процес децентрализације тих средстава у оквиру тих истих радних организација, који даје могућност делу предузећа да стекне својство правног лица. На први поглед рекло би се да се ради о два процеса који су суггротни један другом. Ако би то било тачно, онда би се поставила дилема: за који се од ова два определити. МеЬутим, реч je о два процеса који у нашим условима чине једно дијалектичко јединство, и то гфогресивно. Оба имају заједничку детерминанту, заједничку основу, тј. једног истог покретача економскн интрес радних колектива, тј. радних организација као робних произвоЬача. Овај економски интерес неке делове привреде подсттгче на удруживање y веће економске целине, а неке на економско и нравно осамостаљивање. И један и друга процес воде ка економском и организационо нравном сређивању наше привреде, те су према томе, прогресивни ( х ). Оба ова процеса започела су већ у другој етапи, услед развоја тржишних односа, тржишта и испољавања њему својствених економских закона, с тим што je процес децентрализације друштвених средстава нештновно претходио процесу интеграције. Процес децентрализације друштвених средстава значио je у ствари стварање већег броја самосталних привредних субјеката, самосталних и економски и правно. Другим речима, процес се одвијао кроз стварање (конституисање) привредних ортанизација као самосталних носилаца постојеће привреде и као самосталних субјеката на тржишту. Пошто je тај процес у овој фази имао не само економски него и друштвено-полигички характер, и пошто je понекад текао и на бази процене државно-политичких фактора, то није увек могао бити нађен економски оправдан критеријум за формирагье одговарајућих привредних субјеката. Тако се догодило да je и даље био формиран и известан број привредних организација које, економски гледано, ыису могле да опстану, што се управо показало тек у развијенијим условима испољавања законитости тржишног начина гфивређивања. Када се говори о мешању друштвено-политичзшх фактора у процес интеграције потребно je рећи да су ошптина и срез најчешће утицали да се кроз овај процес у првом реду ирптекне у помоћ ошш привредшш организацијама које cy r запале у финансијске потешкоће. Тако се испоставило да je и процес децентрализације и процес интеграције у неким деловима привреде текао на бази неекономских мерила. Интеграционн пронеси нису били прнродни наставак и завршетак процеса децентрализације у радним организацијама, што je имало озбиљних последица на целокупнн привредни живот. Привредна и друштвена реформа треба да омогући да привредни живот крене другим токовима, да се развија на базн сопствених економских интереса и сопствених иницијатнва самих радних организација као робних произвођача. Међутим, оваква реорганизација привредног живота захтева са друге стране и њено организационо-правно сређивање.

(i) Др Мирно Даутовић, „Образовање појединих облика удруженог Р а Д а и организација управл>ања у њима”, Екоиомика предузећа, бр. 11/69. Београд.