Анали Правног факултета у Београду

523

ПРАВКИ СТАТУС ДЕЛА ПРЕДУЗЕНА

Y овоме и лежи разлика између начина приврећивања у првом периоду и начина привређивгња данас. Док се у првом привредни живот одвијао под доминацијом админнстратнвноправних мера усмеравања, дотле се данас привредни живот одвија слободно на основу економских интереса радних организација и њихових дедова у условима тржншта и деловања економских закона који воде ка централизации или децентрализацији друштвених средстава, али свакако ка концентрации друштвене производ]ье. Процес децентрализацнје друштвених средстава не јавл>а се као супротан процесу централизације тих средстава. Разлог je следећи. Да би друштво могло да развија своје пронзводне снаге, оно мора претходно да усагласи однос између постнгнутог степена концентрације производње и степена централизације друштвених средстава. А то усаглашаватъе негде ће тећи кроз процес интеграције, као облика централизације друштвених средстава, а негде кроз процес децентрализације тих средстава. Да неусаглашеност степена концентрације производив и централизације друштвених средстава за производњу кочи развој производних снага, очито говори период пре друштвене реформе, јер приликом преласка на радничко самоуправљање показало се да велико предузеће не значи истовремено и јефтинију и масовнију производњу. А то због тога што су спојена предузећа на бази интервенције споља, извршила централизацију својих средстава, али не и одговарајућу концентрацију производите. Због тога данашњи процес интеграције економских и правних субјеката у привреди, као и процес децентрализације у оквиру тих субјеката (могућност да део предузећа стекне својство правног субјекта), треба посматрати као процес који треба да омогући повећану концентрацију производње, већи интензитет производње (благо дарећи усаглашавању односа између степена централизације средстава за производњу и степена концентрације производив). Међутим, неопходно je претходно разграничит два процеса која су на изглед слична, али су у суштини различита, која се веома често идентификују. Реч je о процесу децентрализације друштвених средстава и процесу децентрализације самоуправног система као процеса приближавања самоуправљања непосредним произвођачима у оквиру радне организације. Зато када се говори о децентрализацији нашег привредног живота, треба прецизирати о ком се од ова два процеса ради, или je реч и о једном и о другом. Ови се процеси морају разграничит ( 2 ). Имајући све ово у виду ваља констатовати да je пред нашим законодавцем поставлен не тако једноставан задатак. Задовољавање савременог начина привређивања захтева од законодавца да пружи такве институционалне облике којима ће да реши, са једне стране, унухрашњу организациону структуру радних организација на тај начин што ће да омогући дали процес децентрализације и друштвених средстава и система самоуправља-

( 2 ) Др Владимир Јовановић, ~Положа] радних једииица и субјективитег предузећа”, Сэвремено руковоћење и самоуправљање, бр. 1/1969, стр. 65—76.