Анали Правног факултета у Београду

524

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ња, а с друге стране, да пружи такву организационоправну структуру ко јом ће да омогући даљи гтроцес интеграције тих истих радних организација. Другим речима, законодавац има за задатак да пружи такву привредну организашюну структуру која ће да омогући дали развој привредног живота у складу са оним законитостима нашег друштва које се јавлају као најошптије, a уједно и као најпрогресивније. Y вези са организационо-правном структуром привредних организација, тј. статуса предузећа и његових делова, треба констатовати да je то материја коју закон треба да обухвати својим правним одредбама у циљу обезбеђења јединственог правног система и његове сигурности. А што се тиче органнзационе структуре самоуттравног система, на законодавцу je да обухвати ону материју која je од општег значаја и интереса за друштво, а остала питања из области самоуправне структуре да прегтусти радгаш организацијама, ко je he сходно својим потребама, објективним и субјектнвним околностима, регулисати ову материју својим ошятим самоуправним актима (првенствено статутом). Y погледу организационо-правних облика које je правки поредак пружао до сада, нису били у потпуности обезбеђени сви услови који би омогућавали бржи развој привредног живота. Због тога, процеси интеграције и децентрализације, и то како друштвених средстава тако и самоуправног система, нису могли у потиуности да се слободно одвијају. На пољу интеграције законодавац je пружио три организационо-правна облика: пословно удружетье, пословно-техничку сарадњу и здружено предузеће. Вал>а посебно подвући могућност коју законодавац даје предузећу да на основу измене свог статута прерасте у здружено предузеће, а иегове радне јединиде да прерасту у самосталне организације у саставу предузећа. Правни поредак je путем ових решења пружио могућност привреди да усагласи постишути ниво концентрацнје производње са степеном централизације друштвених средстава. И један и друга облик, мада нешто касније од њиховог увођења у правни живот, коришћени су у привреди у приличној мери. Може се рећи да су ови организационо-правни облици задоволавали савремени начин привређивања. МеВутим, на полу децентрализације друштвених средстава, правни прописи су до нових измена покушавали да прате захтеве савременог привредног живота, али не увек са успехом. Изменама, нарочито у области статусног дела привредног права, законодавац je покушао да новим прописима то постигне. Аа ли je у томе и успео? Новим прописима који се односе на правни положај радних јединица законодавац je имао тежњу да омогући дали процес децентрализације наше npi треде и у погледу друштвених средстава и у погледу система самоуправлања, што je изазвало врло различита реаговања и од стране правних и ексномских теоретичара, и од стране луди везаних за праксу. По некима, то je корак дале у организационо-правном сређивању наше прпвреде, а по некима то je корак уназад у одиосу на досадаштье наше позитивно право. Погледајмо шта то законодавац дружа као новину?