Анали Правног факултета у Београду

525

правый статус дела предузееа

Наиме, законодавац je увео низ новина, међу којима се посебно истине она која се односи на део предузећа и која омогућава да он стекле својство правног субјекта. Taj део предузећа законодавад назива „самостална организација удруженог рада”. Према томе, новина се састоји у промени унутрахшье структуре предузећа. Да би део предузећа постао субјект права, закон поставља одређене услове који морају бити испуњени у следећем: да део предузећа на основу статута или уговора на основу статута самостално стиче, утврђује и распоређује доходак, као и да им а услове да самостално иступа на тржихпту. Поред ових услова, који се могу назвати објективним или оппггим, закон захтева joui и то да статут предузећа или уговор на основу статута предузећа предвиди своје услове за стицахье правног субјективитета од стране дела предузећа, који се могу назвати субјективним или допунским. МеВутим, ова новина изазивала je спор и у теорији и у пракси, С једне стране, истицано je да ова новина представља корак уназад, јер постоји бојазан да ће делови предузећа са стицањем својства правног лица кренути путем децентрализације; а то би било супротно нашем општем кретању у привреди. Такође се истицало да се омогућавањем делу предудузећа да стекне својство правног субјекта чини један правки апсурд, јер се у оквиру једног правног лица, једног субјекта, даје могућност конституисања других правних субјеката. С друге стране, истицани су разлози у прилог прихватања ове новине као правног уобличавања оних кретања ко ja су почела да ce одвијају y нашој стварности. ИзмеЬу ових супротних ставова чини се да би се требало определити за друти став и то из следећих разлога. Новина коју ххружа Закон о изменама и допунама Основног закона о предузећима да „самостална организација удруженог рада” у саставу организације удруженога рада (тј. део предузећа или радна јединица) може да стекне својство правног лица, не представља опасност за појаву дезинтеграције, јер делови предузећа немају економског интереса за издвајање из целине. Обрнухо, њихов je интерес у тој целини. Y њој постижу већу концентрацију производње, већу продуктивност рада, већи доходак. VocxaAOM, сама пракса већ je оповргла ову бојазан. На приговор који се не може оповргнути да се правним осамостаљивањем дела предузећа у оквиру једног правног лица ствара дуалитет или плуралитет правног субјекта, може се одговорити следећим питањем: зар то није случај и са здруженим предузећем. Па, и ако je то тако, нико до сада није приговорио нравном плуралитету здруженог предузећа. Могућиост да се у оквиру једног правног субјекта конституише више правних субјеката представлю отварање врата процесу децентрализације друштвених средстава за производхъу до крајхвег степена и стварагье таквих економских и правпих субјеката који ће на тржишту истудати као рентабилни робни произвођачи. Са конституисахьем правног субјективитета, делови предузећа имају веће могућности за различите комбинације интеграционог повезивахьа на основу самоуправног договарахьа. Према томе, иако на први поглед изгледа да се са правним осамостаљхгеањем делова предузећа хсочи интеграциони процес, у ствари се постиже обриуто. Стога