Анали Правног факултета у Београду

526

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

су у данашњим условима ова два процеса хармонична, а не инкопатибилна. С друге стране, ово je и пут ка децентрализации читавог самоуправно! система тј. пут непосреднијег везивања произвоВача за његове резултате рада. Ако процес децентрализације друштвених средстава за производњу омогућује већи степей децентрализације самоуправног система, може се ш> ставити питање зар процес централизације друштвених средстава за производњу кроз разне облике интеграција не повлачи за собом и централизацију самоуправљања? Одговор je негативан. Y условима централизације друштвених средстава за производњу, кроз разне облике интеграције не врши се и централизација самоуправног система. Нема спора да се том приликом нужно мора прибећи преношењу одређених овлашћења на централне органе, али се тиме не врши и централизација самоуправних односа. Обрнуто, у оваквим условима самоуправни односи се засннвају и регулишу на бази меВусобних самоуправних договора чија je детерминанта економска сврсисходност. Према томе, ако се говори о неком облику централизације самоуправљања у условима процеса централизације друштвених средстава за производњу путем ннтеграције, онда се може говорити само условно, jep je реч о квалитативно ново] основи коју чине меВусобни самоуправни договори. Y вези с могућношћу пбстојања правног субјективитета делова предузеЬа, у оквиру нових друштвено-економских односа настали су и други спорови у теорији и пракси. Наиме, спорови и о томе je ли право на стицање свој става правног лица дела предузећа конституисано у закону? или je оно статутарног порекла, тј. може се стећи само ако je предвиђено статутом радке организације. Дилема je, дакле, у томе да ли основ овог права лечен у закону? или у статуту. По некима основ овог права je закон, а по некима статут. До спора je о наведеном питању дошло због непрецизности законског текста. Савезна скупштина у тезима о статусу радштх организација и њнховом удружпвању од марта 1970. године покушала je такође да Aâ свој прилог у погледу разјашњења овог питања. Y уврдном делу теза, у? којем се говори о потребама доношења закона из области статусног дела привредног права, налази се овај став Скупштине: „МеБутим. кад су у питању односи са грећим лнцима и друштвеном заједницом у погледу ове матери je савезни закон.... би на јединствен начин уредио одређена питања као што су: засгупање радне организацпје, фирма и њена заштита, упис у регистар, правый персоналнтет дедова” Y другом делу, у којем се говори о уреВивању статусних питања и самоуправљању у самосталним организацијама удруженога рада у радној организации, тезе дају једно решење, a варијанта теза друго. По тези, статут je тај који утврВује право на стицање самосталности дела радне оргаиизације када тај део испуни предвиВене услове у закону? и статуту. А по вари ј анти, ствар стоји друкчије. Део радне организације стиче „законом признато право” када испуни предвиВене услове у закону и статуту. Према томе, теза и варијанта се у основи битно разликују, па се може рећи да спор оста je и дал>е.