Анали Правног факултета у Београду

527

правый статус дела предузеяа

Међутим, ваља приметихи да разлог спора не лежи само у томе да ли ће се приоритет дати закону или статуту, већ и у томе што се појам права на стицатье правног персоналитета дела предузећа не издваја (разликује) од појма права на самоуправл>ање. Питање признавања правног субјективитета једном организадионом облику лежи на законодавцу, на нравном поретку, а не на самоуправном аутономном праву радних организација. Нема спора да правый поредак признаје нормативны, тј. правый знача] статуту као општем самоуправном акту једне радне организације, али он не може да наложи јединствену садржину свим статутима. То би било противно целокупном самоуправном систему у нас. Али, с друге стране, због различитости статутарних одредаба, уследило би да под неједнакнм условима делови радних организација стичу ш не стичу правый субјективитет, т]. да од дискреционог права радне организадије завнси да ли ће ово право биты признато делу радне организације или неће. Y интересу je јединственог правног поретка, jep je реч о иступању према трећим лицима, да основ за стицање правног субјективнтета буде закон, а не статут. А што се тиче унутрашње структуре самоуправных органа и обима самоуправных права, ствар je статута како ће ову материју да регулише. Ово би било у интересу разграничаваньа организационо-правних облика од самоуправных. По свему судейи, у даљем тексту теза очито je изгублена из вида разлика измейу права на самоуправљање и права на стицање својства правног субјекта, jep се садржина уводног дела битно разликује од даље садржине текста у погледу овог питања. Тако, у одредби чл. 15. теза стоји да радна организација може дати самоуправно] организацији удруженог рада својство правног субјекта на основу статута или на основу уговора чији je основ статут. То, другим речима, значи да радна организација може, али не мора да призна ово својство. Садржина овог текста очито je у супротности са цитираним текстом из уводног дела. Процес централизације друштвених средстава путем интеграције радних организација и прочее дечентрализачије друштвених средстава и система самоуправљагва представљају нашу друштвену реалност. То су нови друштвено-економски односи у данашњим условима. Y оквиру ових прочеса на законодавчу je да обезбеди што непосредније учешће непосредних произвойача у одлучивању о свим питањима друиттвено-економског живота у радним организачијама, а нарочито о дохотку. Бојазан од атомизачије и дезинтегразије радних организачија пракса je вей демантовала. Jep, економски интересы радних организачија су супротни овим појавама. С обзиром на све до сада речено, треба констатовати и то да предузеЬс данас доживљава одређени преображај. Њега налаже сам привредни живот. Због тога, правый оквири не треба да буду препрека прогресивном развоју наше привреде. Дечентрализација друштвених средстава на радне јединице јесте прогрссивни прочес, jep се њиме уједио врши и деценгра'лизачи]а дохотка на радне јединиче. Овај прочес право треба да убрза, а не да га кочи. Разлози леже у следећем: прво, са економским и правним осамостал>ивањем делова