Анали Правног факултета у Београду

ПЛЕЋНИЈА Y ЗАКОНИКУ ЛЕКЕ ДУКАЂИНИЈА

Установа плећпије или суда стараца je врло стара установа; потиче ]ош од првобитые заједнице. Она je била позната код свих стар их народа. Разуме се, она није код свих народа била иста, али су те установе бнле умногом сличне једна другој. Код свих народа суд или веће стараца (алб. pleqnija) судило je члановима друштва који су погрешили. О овој установи у најранијем периоду не зна се много. Она се касније у појединим земљама у оквиру робовласничког и феудалног друштва претвара у редовни орган државе. Позната je чињеннца да су људи, живећи у заједници још пре настанка државе, имали незгоде и проблема и тада се неки чланови те заједнице нису понашали како треба и зато je заједница њима судила. Претпоставља се да су изгреднике сурово кажњавали. V извршењу те казне учествовали су сви чланови заједнице. Често се дешавало да једио племе нападне друго и тада се судило. Разуме се, рат je био једини судија, те je јачи побеЬивао. Много касније, упоредо са развојем производних снага и производних односа, људи почињу да се међусобно другачије понашају. ТакоЬе ce мења и гретман престутшика. IЬима сад не суди цела заједница, него за то изабрани орган, тј. суд стараца плећнија. Из овог периода датирају крвна освета и откупнина као начини решавања сукоба појединаца према појединцу, поједипаца према заједници и заједнице према заједнипи. Овакво стање je дуго трајало, а и данас се могу наћи остаци ових древних установа. Решавање спорова на овакав начин одговарало je времену и ступњу развоја људске заједнице, али ce још и тада, значи у оно време, увидела штетност оваквих одлука, joui тада се јављају покушаји да се стане на пут крвавим обрачунима и масовним убиствима, која су претила уииштавању читавих групација људи i 1). Зато се и формирају први облици решавања спорова и сукоба мирним путем. Јасно je да то ннје учшъено одједном, него je то трајало вековима. Ове прве установе у оквиру геиса, братства или племена, представл.ају известии напредак у односу на раније стање. Упркос томе што се касније формира држава, што држава организује судове, те првобитне друштвеие установе остале су и даље да жнве и да се примењују у иовим условима. Такав пут развоја превалила je и установа плећнија, која данас код многих народа не постоји.

(i) Ф. Енгелс; Поријекло породице, припатног власништва и државе, „Напријед”, 1948 Загреб, стр. 77—78, 79— 8Ü и 86—87.

ПРИЛОЗИ