Анали Правног факултета у Београду

532

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Предмет овог рада je установа pleqnije суда стараца, која постоји и дан данас у пој единим деловима наше земље: на Косову, Црној Гори и Македонији. Ова установа код Албанаца je веома стара и по мишљењу неких аутора она води порекло још од првих илирских држава ( 2 ). То не значи да ова или сличне установе нису биле познате код других народа на Балкану. Са извесном сигурношћу се може рећи да се ова установа највише примешивала и добила јасне форме у средњем веку у разним албанским кнежевинама ( 2 ). О овом проблему су писали и расправљали разни аутори. МеВутим, меВу выша je спорно питанье да ли je постојао писани законик Деке Аукађинија. У том погледу има различитих схватања и мишљења ( 4 ). На овим расправама не можемо се подробније задржати, јер нас овде пре света интересује сама установа суда стараца плећнија. Међутим, разна гледишта и схватања о Законику Леке Дукађинија (ЗАД), уједно дохтриносе расветљавању питања настанка ове установе. Од XV века па наовамо има више извора који говоре о постојању и раду ове установе. Од тог периода може се говорит о надлежности, саставу, поступку суВегьа и друто, јер од тада, по мишљењу многих, потиче и ЗАД. Taj Законик садржи доста одредаба о установи суда стараца. Можемо рећи само да се даыашгьа pleqnija не разликује много од оне коју je ЗАД у оно време регулисао. Међутим, нормално je постојање разлика између раније и садашње плећније, зато што су многи односи, тада регулисани, нестали нли су настали нови које je требало такоВе регулисати. Па ггаак дух тог Законика остао je душ. Ову тврдњу најбоље илуструје писање А. Јовићевића, који измеВу осталог каже: ~Овај Законик камен je темељац правосуђа у северној Албанији и од свог постаыка од доба Леке Дукађинија поштован je као највећа светиња и сматран као основ свим природним и л>удским законима. Он je срастао са душом Арбанаса у толикој мери да не можете Арбанасу доказати његову несавреаденост и штетне последние које од њега проистичу. Лекин закон js за Арбанасе закон над законима, светиња над светињама. Овај закон ни je писан, он се само памти и спроводи у пракси. Нека нова казна поникла у иском извесном времену приписује се Лекином законику. .. ” ( 5 ).

(2) A. Sh. Gjeçovi: Codice di Lek Dukagjini, Roma, 1941, стр. 47 Предговор италијанском проводу од Ф. Патете. Он тврди да неке одредбе ЗЛА потичу још пре хришћанства (по наводу др С. Пупопција).

Вяди М. Sufflay, Поннјест северних Арбанаса, мздање Архива за Арбанаслу старину, Јсзик и етнологија, Београд, 1925, стр. 230—231 и 235—236 итд.

(з) Up. Historia с popullit shqiptar, I. Prishlitië, 1969, стр. 206—212; М. Sufilay, Цитпрано дело, стр. 33—41; Ismet Elezi, Normat е së dre j tes pendle zakonore té mbledhura né KLD Kämmet (vendimet) e veçanta, » Referate c kumtesa«, Universiteti Sht-ztiror i Tiranès Fakulteti i drejtësisë, Nr. 1, 1965, стр. 11; Koço Nova, Zhvillimi historik i gjykirnit né Shqipëri, » Referate e kumtesa *, Ир. 1, 1965, erp. 49—51.

(4) Др С. Пуповин, ГраЬанскоправки одпоси y ЗЛА. Приштина, 1968, стр. 36—39. Внди joui Исмст Елзп, он. цит. стр. 9—10; Јулија В. Иванова, Kanuni i Leké Dukagjinit, (s prove e kara] tel istikave historike), Вulcl in i Universitètit Shtetëror të Tirnaës seria e shkencave shoaërorc, Hp. 2/1960, стр. 96—100; Л. Sh. Gjeçovi, Kanuni i Leké Dukagjinit, (vepër postume), Shkodér, 1933 (parathénia e Gj. Fishiës); S. Dobroshi, Pleünija и крвна освета код Шнптара, »Perparimi«, Hp. 1/1967, (јубиларио издање на српскохрватском језику.

(5) A. ЈовићевиН, МалесиЈа, Српски етнографски зборник, бр. 15, Издагье САН, Београд, 1923, стр. 96—98.