Анали Правног факултета у Београду

533

ПРИЛОЗИ

Друштвено-гкономска структура и племенско уреЬетье као вююни у слови настанка и примењивање обичајног права. Обичајно право Албанада звало ЗЛД уско je повезано са настанком и даљнм одржавањем 'албанских. племена join од XV и XVI века. Процес настајања племена код Албанаца сличал je процесу настанка црногорских и других племена ( 6 ). Племена су настала спајањем сточарског кагуна и села у жупама ( 7 ). На почетку, класна структура стаиовништва била je хетерогена, jep често истом племену припадају и бивши феудалци, односно аристократа, који воде порекло још од илирских принчева, и разни ситни сточари и горштаци. То зближавање дошло je као резултат притиска споља, у првом реду због турске пајезде. Међутим, поред овог приватног зближавања у албанским племенима, селима итд. уочљиве су класне разлике и слојевитост становништва. Та разлика има своје реперкусије како на политичком тако и на економском пол,у. Племена су имала своју одређену територију, где je важно један одређени племенски поредак, који je махом регулисан обичајним правом. Племена су се могла делити на братства, а братства на села итд. Турска власт матье-више фактички je признавала овакво уређење, а то због тога што je њој свако село, братство, а понекад и племе одговарало колективно за поједине деликте чланова села, братства или племена ( 8 ). Турци су имали искуства са племенима из других крајева, па нису дирали у ово племенско урећење, сем уколико нису њихови интереси доведени у питање. Из овога произилази да су племена у северној Албанији имала неку самоуправу, где су унутраппье односе регулисали самостално. Ова самоуправа утицала je још више да се обичајно право сачува, а често су и Турци, кад су доносили прописе који се тичу становништва ових крајева, пуно водили рачуна о месним обичајима, тиме што je обичајно право служило као узор при доношегьу тих прописа. Y ово време свако племе, братство или село je имало своје органе правосуђа. Можемо рећи да je самосталност племена у регулисапу унутрашньих односа била од великог значаја за одржавагье и очувапе обичајног права и разиих институција тог права. Врсте плећнија састав и избор. По ЗАД постоје две врсте плећније велика и мала. Y ствари ЗЛД нигде то изричито не прописује, али из низа одредаба произилази да постоје две. Велика плећнија или како се join звала збор племена или братства (албански: кувенди), или савет главара расправљала je о стварима које су биле од великог значаја. Под овим су се најчешће подразумевали спорови који су настали између разних племена. То се у првом реду односи на имовинскоправне спорове: померане граница земл>ишта, шума или пашњака и др. од стране једног племена на штету другог. Као веома тешки случајеви које je она расправ-

(°) Ар с. Пупоаци, оп цит.. стр. 5*1—55; К. Јиричек, и Ј. Радоиић, Историја Срба, књига 11, Београд, 1952, стр. 36—37 и 41—42, Koço Nova , op cil. стр. 59—60; И. Тел и li , Y мир и крана освета у Црној Гори и у Северној Албанији, Београд, 1926.

(7) М. Sufflay, op. cit., стр. 35—36; dr. S. Pupovci, op. cit., стр. 35—36.

(s) К. .Тиричек и I. Радонић, on цит., стр. 36—38; др С. Пупопци, Kushtet shoqërore ekonomike ne Té dial Ica qenë në iuqi Kanuni i Lek’é Dukagjinit dite shqyrtirnet e pérgjilhshme juridike té KLD, »PèrpnrimU, Hp. 6/1965; др Томашић Динко, Племёнска култура и i-ьеии данаппьи остаци ~ Мјссечник" бр. 1, од 1936, стр. 3—4; Hasan Kaleshi и др Н. Jurgen Kornumpf, Вилајети и Призренит,, »Perparimi«, Hp. 2/1967.