Анали Правног факултета у Београду

534

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

љала, сматрана су и убиства из крвне освехе међу племенима, јер су се у оваквим случајевима јавлзагш обрачуни великих размера, који су у прошлости често доводили до истребљења целог племена. То свакако племенским главарима иије ишло у рачун, jep je слабило јединство племена у борби против заједпичког непријатеља, тј. против турске власти. Зато се овој установи у ЗЛД придаје велики знача j. Она je доприносила мирењу завађених племена и осуди појединих одметнутих припадника тих племена. Зато je у Законику прописано да члановн ове установе могу бита само они старци и главари албанских племена, који су уживали глас поштених, праведних и храбрих л.уди. Осим тога требало je да они покажу ызузетну вештину у примењивању одредаба ЗЛД У конкретним случајевима. Мала плећнија расправљала je о споровима и другим стварима у братству, селу, а поыекад и лнутар самог племена. Без обз!тра што се звала мала плеВнија, она je такође ужнвала велики углед, те су и за нзбор н>ених члаыова важили услови које смо горе навели. Чланови велике плећније могу да се бирају, алн су често они ex lege чланови овог суда. То je случај са главарима племена или барјактарима који су, самим тим што располажу овим својством, и чланови плећнија ( 9 ). Поред главара и барјактара племена могли су се бирати као судије и друти л->уди који уживају углед у племену или братству, који су способни и вешти у пресуБивагьу разних спорова и често богати и имућни људи, док за чланове нале плећннје, поред горе наведених лица који су такође могли бихи судије, најчешће се шило набору оних л>уди из братства или села који су били познати као вешти и способни у расправљању кривичних ствари ( 10 ). Поред тога, било je потребно да уживају угледу честитих и поштених л>уди. Чланови велике плећније који су се join звали главари, барјактари, и сл., били су нека врста сталних судија, jep су заседали увек кад се указка потреба ( п ). Лко би неки од гьих био опозван или умро, на његово место долази лице из истог племена или братства. Напротив, чланови мале плећиије су били бпрани ad hoc, за сваки поједини случај. Решењем случаја, суд je престајао да постоји. На овом месту треба истаћи да су и страыке, кад je било питање мале плећније, могле предложит по једног плана суда. V озбиљним и сложении стварима овај број могао би се повећати ( 12 ). Из овога следи да мала плећнија јесте у ствари један вид арбитраже. Као и многи друти законити тако и ЗЛД не даје за право жени да буде бирана за суднју нити да расправлю ствар као судија поротник, jep она по ЗЛД, нити зна, нити уме да одлучује о оваквим озбиљним стварима. Тако у пар. 1045 став 5. каже се: „Жене не могу бити ни судије ни поротници. Канун (.ЗЛД) њима не верује“. ( Shtjefen Gjeçovi, Kanuni i Lekë

(e) J. Иванова, on. цит., стр. 107—108; К. Јиричек и Ј. Радопић, on. цнг., стр. 43—45; К. Нова, оп. цит., стр. 63;

(ю) К. Нова, оп. цит., стр. 63. О томе види joui: A. Sh. Gjeçovi, KLD, liber i XI, nyje 141 Tagra dhe detyra e pleqëve, nap. 994.

(и) К. Новом op. cit., стр. 61.

(12) A. Јовиђевић, op. cit., стр # 92.