Анали Правног факултета у Београду

535

ПРИЛОЗИ

Dukagjinit, Shkodër, 1933. У даљем тексту Sh. Gjeçovi KLD). Међутим, у неким случајевима познате жене могле су посредним путем утицати на рад плећније, jep се често од тих жена тражило мишљење о случају. Плећнија je увек судила као колегијално судско тело. Она je судила како за кривичне тако и за граВанске ствари, као веће састављено од вшпе чланова. Број овог суда није тачно прописан по ЗЛД. То зависи од конкретног случаја. Расправе icoje су биле малог значаја, а тицале су се само појединаца, могао je судити и суд од три лица, водећи рачуна увек о пристанку странака у спору. ГОта внше, дешавало се да пресуде појединац или два угледна човека. Одувек се много полагало на ауторите плећније; зато се од чланова овог суда тражило да буду поштени и праведнн, а уколико се јавља сумхьа, они су могли сити опозвани или изузети. То се радило ако су се судијс показале необјективним приликом суђења или се открије да су недостојни да врше ту функдију. Недостојним су се сматрали они људи који су се бавили нечасним пословима, нпр, крађом, издајством итд. По ЗЛД „ако се открије или се сазна да члан pleqnije приликом суђења држи страну једне од странака у спору или je примио мито, поред тога што je окаљао образ, вшпе га нико не позива као члана pleqnije". ( Sh. Gjeçov, KLD, 1016). ТакоБе ce познаје и установа изузећа. Не може бити судија у споровима онај ко непосредно учествује као странна у спору нити ако се у спору појављују као страйке ньегови ближи роВаци. Свака странна има право приговора за чланове pleqnije и уколико се не усвоји њен приговор, a постојн разлог за изузеће, она не мора да се повинује одлуци суда, него може да се обрати другом суду да ствар расправља или да она самовласно оствари своје право. Овом начину остваривања права обично су прибегавали они који су били моћни, нарочито оне породгще које су имале више мушких глава. Интересантио je да се ове породгще често нису ни обраћале плећнији за расправљање ствари. Судије суда стараца плеВније своју дужност су обављали уз накнаду ( 13 ). ЗЛД je за сваки случај прописао и висину накиаде за суВење. Мислимо да се овако радило да не би суднје неоправ дано у неким случајевима тражили више него што им обично припада. Значајно je запазити де се највише плаћало када се раправл>ало о убиствима из крвне освете. ¥ сваком случају чланови плећиија иису могли да добију никакву накнаду све дотле док ствар нису решили. Тако, на пример, у пар. 991. Дјечовл.еве збирке изричито стоји: „члан плећније не може да тражи накнаду или коју другу награду која лгу по Кануну припада ако посао није обавио". Подела плећније на малу и велику нема неких посебних разлика, jep одлука сваке плећније има исту важност без обзира да ли je ту одлуку донела велика или мала плећнија. У ЗАД важи правило које гласи: „Старац над старцем, суд над судом и заклетву над заклетвом Канун не подноси" (Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1002). Правила која се тичу врста плећнија, избора, састава, броја и др. важе како за кривичне тако и за граВанске ствари, тако да и сама процедура по ЗЛД скоро да je иста.

(13) A. Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1028—1030; О томе види join: К. Нова. op. dt., стр. 68. Y вези са овим гштањем корнстили смо се и сопственим информацијама од познатмх плеГшара на Косову.