Анали Правног факултета у Београду

536

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Надлежности њгећније. Плећнија суд стараца судила je за све спорове било имовинскоправне природе било кривичноправне природе. Као и код савремених судова и овде би могли говорити о стварној и месној надлежности. Треба одмах рећи да, кад je у питатьу стварна надлежност. не постоји нека строга разлика између надлежности мале и велике илећније, јер сам ЗЛД каже да свака плећнија може да расправља сваку ствар без обзира на вредност или озбиљност случаја. Чини нам се мебутим, да je у пракси ових судова јасно одређена надлежност ових плећнија, а и ЗЛА Y неким одредбама изричито прописује само надлежност велике плећније, као на пример, за спорове који настају између разних племена и за ствари које задиру у интересе савеза свих племена. Тако, велика плећнија, на пример, судила je за посебне случајеве крвне освете међу племенима и за сдучајеве кад je требало казнити неко братство или село или кад je требало предузети казне против појединих племенских главара илы барјактара. Мала плеВнија стварно je била надлежна за све врсте спорова {Sh. Gjeçovi, КЛА. пар. 998), али je она територијално била ограничена, тако да je свако село могло формирати судове за решавање случајева убистава, за крвну освету, за имовинске спорове. Одлуке које je доносио тај суд биле су исто тако важне и строго поштоване тако да нету ствар нису могли судити друга луди из тог или другог села. Y ЗЛА важи правило да je свака плећнија дужна решити ствар до краја, a једном решена и пресуђена ствар од поштених и паметних л>уди, сматрала се за свагда решеном и коначлом. Ту дужност налаже им и ЗЛД, који прописује: „судије су дужне да ствар расправе до краја, брзо и без неоправдан!« одлагања" {Sh. Gjeçovi , КЛД, п. 999). Једном заснована надлежиост не може се мењати вољом странака, јер би у супротном смањио углед ове установе, а такав начин поступаньа допринео би несигурности и недисциилини међу људима. Поступш с. Поступай обично покрећу саме странке. Међутим, дешавало се да понекад прваци племена па и сами чланови суда стараца покрећу поступак по службеној дужности. Странка која je сматрала да joj je повређено неко право сама или на поуку виђештјих људи обраћа ce суду с неформалним захтевом да joj се спор реши. Тужилац може да предложи туженом да означи чланове суда, а и он сам бира своје. Овако изабрани суд састаје се и позива странке да свака положи суду доказе о свом захтеву или тврдњи. Пре него што се приђе усменом расправљању, суднје су биле дужне да положе заклетву, jep je то био услов да ће се и суд и странке придржавати слова закона. Обично су се судије заклињале зависно од верског припадништва на светом писму или некој другој свегој ствари. Y пар. 1031. Дје ч о вл>еве збирке прописује се форма заклетве. Пре него што се приђе усменом расправљању ствари суд врши неке прштремне радње које су веома сличне данашњим извиђањима и истражннм рад!ьама савременог кривичног поступка. Вал.а напоменути да скоро сви важни случајеви пролазе кроз ову фазу и да се увек настојало да се спорна питања добро извнде и да се докази и чшьенице савесно прикуиљају. Кад je суд пртисупио све чшьенице и друга сазнања о спорној ствари, одређивао би дан суђења. Он je преко посебно за то изабраних л>уди (алб.