Анали Правног факултета у Београду

537

ПРИЛОЗИ

lajmëtari и kasneci) обаветтавао заинтересоване странке, поротнике и друге виВене људе да приступе суду одреВеног дана. Обычно, суВења су се одржавала пре подне у црквеним двориштима или на отвореној пољани близу каквог споменика, разуме се лети, а зими по одајама код људи којн су кезаинтересовани за исход спора. Пошто се суд увери да су испуњени сви услови за расправљање спорые ствари почело би суВење. Прво би суд позвао обе заваБене странке да суду положе залогу -- пенг О 4 ). ко Ј а се састојала обычно од неких покретних ствари, као нпр. метак, часовник или неки други предмет, a касније je могао да послужи и новац. То je била једна од мера предострожности суда да не би странке изиграли одлуку, a уједно то je био и знак да су честити и поштени л>уди узели ствар странака да реше, те оне не треба за то да брину, jep je наводио у сигурным рукама, а ово je исто значило да су странке дужне да се то] одлуци повинују. После овог чина који je био праћен извесном симболиком, заклетвом и изговарањем неких речи, суд je питао странке да ли можда имају и неких других питања. После овога странке су се удаљавале, а суд би почео расправу о самој спорној ствари ( 15 ). Ту долази до разных мишл>ења, ставова и противставова. Ако се током расправе укаже потреба за поједина обавештења од странака, оне се позивају да дају изјашњења, допуне захтеве или неке друге иформације. Догсазни поступак ч доказна средства. Аоказни поступак je доста развијен и често формалан. Предмет доказа су све важне чињенице које се тичу учиниоца кривичног дела, самог дела или навода тужиоца. Једном речју, све околности које су релевантне за решавање спорне ствари (време, место средства, својство лица и ствари и др.). Аужност доказивања (onus probandi) или терет доказивања пада на тужиоца. Он je првенствено позван да joui у оптужби укаже на све основе доказа. Плећнија захтева да и оптужена страна пружа доказе а она сама дужна je понекад да истражује поједине чињенице. Y раду плећније познато je више врста доказних средстава. а) Признање окривљеног. Ово признање je једно од важних доказних средстава у поступку плећиије. Ако je окривљени у потпуности признао наводе оптужбе, поступак би ce окончао одмах, плећнија ce није даље упуштала y расправљање те ствари. Међутим, у неким случајевима када ce y извршењу кривичног дела убиства из освете појавила сумња, плећнија je примала с резервом признања окривљеног, н у том случају захтевала je и друге доказе ( 1С ). б) Сок (алб. kapucari). Капуцар je лице које за рачун тужиоца ради на ислеђнвању крнвичних ствари и врши неке истражне радње. Тужнлац, пре него што капуцару повери истражне радгье, дужан je да сам пође или пошаље неке људе осумњиченом да се он изјасии поводом сумње.

(И) A. Sh. Gjeçovi, КЛД, параграфы 1018—1022; К. Нова, op. cit , стр. 63 и сопствене ииформације. (15) К. Нова, op. cit., стр. 63. О томе види и А. .Товићевића, op. cit. стр. 92—93.

(16) К. .Тиричек и J. Радоннћ, op. cit., стр. 124—126; Лазар УрошевиЬ, Правосуђе и писано право у средњевековној Србији у светлу данашгьег писаног права, Бгд. 1938, стр. 234; С. Максимовић, О судовима и суђењу у Србији пре писаних закона, Бранич, бр. 4, од 1898, стр. 109—110.