Анали Правног факултета у Београду

538

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако осумњичени одбије да призна дело, онда му тужилац ставља до знања да ће он ангажовати сока капудара. (Види Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1079 —1090). После овога сок ради на прнкупљању чшьешща о кривици осумњиченог. Он je дужан да свој посао обави уредно и поштено, водећи при том рачуна да не терети без основа осумничепог и уколико се он наВе у лажи, биће строго кажњен, Суд се не ослања само на наводе сока, он не узима здраво за готово, него у том смыслу ангажује за то посебно у кануну предвиђене луде да провере рад сока и истинитост његове нстраге. Ова лица се називају пресретачи сока или сокодижица (pritarël е карасей й). Ови су обычно поротницы које je суд овластио да врше контролу над радом сока. Они могу од свакога затражити сва обавештења у вези са истрагом али с друге стране не смеју да открију јавности који je сок (види оиширније; Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1094—1105). Из овога следи да су изјаве сока и пресретача сока биле такоВе важна доказна средства ( 17 ). Ово доказно средство обычно се употребљавало пре саме расправе, али у неким случајевима и у току расправе. в) Сведочењг. Сведочење je једно од најчешћих доказних средстава у поступку плећније ( 1Ч ). Сведоци могу бити сви одрасли мушкарди који су ментално здрави. Не могу бити сведоци жене, људи који су душевно болесни и они који због својих физичких и психичких недостатака нису могли да спорке читьенице запазе, као на пример, глувонеми, слепи и др. Лишени су били права сведочегьа и они људи који су изгубили граВанску, војничку или племенску част, као на пример, лопови, издајници, превратници и др. Сводок треба да каже све што зна о догаВајима који ce тичу спора. Изјаве сведока место су непотпуне. Суд не инсистира много на томе откуд je то сведоку познато, него се ослања на његову часну реч или на заклетву да je говорио истину. Ако je у питању сведочење за познатог и виђеног човека, онда сведока има пуно ( 19 ). Ако се закуне, сведок je, поред позивања на часну реч, имао право на накнаду за дангубу. Сведок je био дужан да говори истину и ако се докаже да je лажно сведочио, према њему се могу предузети санкције, једна од тих јесте и бојкот (алб. leçitja). Дал>е, он може да се казни и новчано, rj. да надокнади штету коју je проузроковао лажним сведочењем, а могао се прогласити и пепоштеним. Сведоке могу предлагати обе странке, а неке може и суд позвати. Ако једна од странака сумтьа у искреност сведокове тврдње, може захтевати изузеће сведока. Познато je и суочење сведока. г) Порота и поротници. ЗЛА познаје и институцију пороге. Он деталио у низу одредаба регулише и учешће других људи сем суда у пресуВењу спорне ствари. Он прописује права и обавезе порогника и услове под којнма се бпрају. Можемо одмах рећи да и за них важе они условы

(17) Л. Sh. Gjeçovi, КЛД, пар. 1079—1090 и 1094 —1105; А. С. Јовановић, Доказна средства у нашем старом казиеном ааконодавству, Бранич, бр. 5, од 189 S, стр. 139—140; Т. Тараыовски, Ис-орија српског права у Нсмањићкој државн, II део Историја кривнчног права, Београд, 1931, стр. 14—15.

(is) А. Јовнћевнћ, op. cit., стр. 93; К. Нова, op. cit., стр. 66; А. С. ЈовановиВ, op. cit., стр. 137—139; М- Миљанов, Живот и обичај Арбанаса, Титоград, 1967, стр. 12—32.

(19) А. ЈовиПевић, op. cit., стр. 93 („МеЬу албанским становыиштвом развпјено je неко осећање да за добре и внбепе људе треба у свако вријеме сведочити”).