Анали Правног факултета у Београду

605

ЛЕЊИНОВА СХВАТАЊА О ХАРАКТЕРУ И 3HA4AJY КОНЦЕСИЈА

Савета народних комесара констатује да Савех нема намеру да крије опасности које су везане за политику концесија a које могу да дођу до изражаја у слабо ј и заосталој земљи као што je то била ондашња Руси ja. Али, наглашава Лењин, ми морамо чврсто да стојимо да бисмо пребродили све опасности које су, пре света, резултат велике изолованости земље и непријатељског држања капиталистичких држава, а нарочито морамо умети разликовати опасности већег значаја од опасности мањег значаја и претпоставити оне са маним знача ј ем онима са већим. Нешто дале он прецизира ову своју мисао и у исто време се јавља као велики визионар, предвиђајући унапред кроз каква огромна искушена ће морати да пробе прва социјалистичка земља у свету. Искушена која, на жалост, ни данас join нису завршена. Тако Ленин каже: „Треба запамхити; иако смо сад извојевали војничку победу, добили мир, историја нас учи, с друге стране, да се ниједно крупно питане, ниједна револуција, нису решавали друкчије него у низу ратова. И ову поуку нећемо заборавити. Сада смо ми цео низ моћних држава одучили да ратују против нас, али да ли за дуже време, ми не можемо јемчити. Треба бити агреман на то да ће се при најманој измени положаја империјалистички грабљивци поново окомити на нас. Треба бити агреман на то. Због тога треба, пре свега, обновити привреду, треба je чврсто поставити на ноге. Без пене опремлености, без машина из капиталистичких земала, готово je немогуће то урадити. И не треба при томе да жалимо сувишну добит капиталиста, само да постигнемо ту обнову”. И зато, по Ленину, радници и сељаци, увиђајући опасност од капиталистичке интервенције „не гледају на концесије са сентименталног гледишта, него виде у нима продужетак рата само преношењем беспоштедне борбе у другу облает, виде могућност нових покушаја буржоазије да обнови стари капитализам”. То je дивно, далековидо закључује Ленин, то нам даје гарантију да надзор и одбрана наших интереса (у вези са закључнвањем и реализованем уговора о концесијама) неће бити ствар само органа совјетске власти, него сваког радника и ceлака ( 12 ). Ове Лењинове мисли јасно указују на смисао и значај који су концесије имале за обезбеђене политичке и економске независности младе совјетске државе. Колику пажну je Ленин поклањао концесијама, очекујући да ће ce помоћу них добитн потребна средства за обнову и подизане тешке индустрије и пољопривреде, показују, између осталог, и следећи негови редови. На Трећем конгресу Коминтерне, одржаном крајем јуна и почетком јула 1921, он каже да совјетска држава, не вршећи никакву денационализацију, даје под закуп одређене руднике, шумске површине, налазишта нафте и друга страним капиталистима да би од них добила допунске уређаје и машине које ће јој омогућити убрзано обнављане тешке индустрије. При том je он свестан чиненице да плаћане концесионарима у виду једног дела драгоцених производа представла неопходан данак радиичке државе светској буржоазији, али то треба да омогући обнову тешке индустрије и озбиљно побољшање положаја радника и селака. О свему овоме Ленин говори и на другим местима у својим радовима које овде посебио не ко-

(12) В. И. Лењин, Изабрана дела, Београд, 1960, том XIV, стр. 123, 124.