Анали Правног факултета у Београду

606

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ментаришемо ( 13 ). Потребно je, међутим, поменути Лењинова излагања на X конгресу РКП(б), одржаном марта 1921, где он говори о концесијама које je требало дати страним капиталистима у Грозном и Баку-у, и то нарочито због тога што je то питанье изазвало веома живе дискусије уопште у Русији, а нарочито међу комунистима у овим градовима. Он у вези са овим подвлачи да без концесија Русија не може рачунати на помоћ високоопремљене савремене капиталистичке технике, а без тога би било немогуће успешно решити питање обезбеђења крупне производње нафте која нма изузетан значај за делу светску привреду. И зато, он сматра да се не треба бојати да се по једна четвртина нафтоносних поља у области Баку-а и Грозног дају страшш концесионарима, пошто би то, уколико се уговор о таквим концесијама оствари, омогућило да се на преостале три четвртине обезбеди примена модерне капиталистичке технике ( 14 ). V Говорећи о концесијама, Ленин сматра да оне не могу угрозити опстанак радничке државе, и то због тога што се капиташстима дају само тачно одређени објекти, док већина најзначајнијих предузећа, рудника, шумскнх комплекса и других природних богатстава остаје у рукама радничке класс. Y исто време оствариће се стална и савесна контрола у вези са извршаванем свих обавеза концесионара које су предвиђене уговорима ( 15 ). С друге стране, Ленин je дубоко веровао да ће поједине капиталистичке земл>е бити спремне да прихвате уговоре о концесијама не салю зато што су им неопходно потребне сировине, већ и због тога што би монополи и уопште крупни магнати разних капиталистичких сила које су до јуче водиле оружану борбу против совјетске државе, уколико би добили могућност да експлоатишу зиачајна привредна богатства у пој единим деловима Русије, могли успешније да се боре против својих ривала за очуване старих позиција и стицане нових, што би све доприносило продубљивану противречности између идшеријалистичких држава или, тачније, између појединих трупа илшернјалистичких држава и што би, у крајњој линији, олакшавало положај саме Русије. На тај начин би концесије, по Лениновом мшпљену, добијале и свој међународни аспект ( ln ). Било би, наравно, потпуно погрешно ако, би се претпоставило да je Ленин веровао у некакво једноставно преговаране и лако закључиване уговора о концесијама са иностраним капиталистима. Напротив, он je често указивао па то да ће се капиталиста упорно ценкатн, да ће се, како je он подвлачио, ценкати на рачун радних маса и народа, али да ће млада совјетска држава, ма колико та погодба са капиталистима била тешка, ипак такве уговоре закључити и тако, продретп у саму суштину проблема, и успешно их решити.

(13) Исто, стр. 321, 353; Ленин, Сочинения, том 32, стр. 213, 214.

(14) Денин, Сочинения, том 32, стр. 242, 243.

(is) Исто, стр. 275.

(iß) Ленин, Сочинения, том 31, стр. 404, 410, 411, 422, 423, 433, 443; том 32, стр. 288.