Анали Правног факултета у Београду

610

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

диривао и пихање односа између индустријски високо развијених капиталистичких земаља, или богатих мехропола и потчинених сиромашних колонка, односно неразвијених земаља. Овакве анализе срећемо и у радовима у којима се хрехира пихање концесија иносхраним капихалисхима. Као шхо je добро познахо, проблем односа измеВу метрояола и сиромашних земаља и колонија, онако како га je анализирао Ленин, као и проблем односа измеВу богатих и индусхријски снажних земаља и неразвијених земаља или земаља у развоју онако како се он данас у савременом свету хрехира, суштински гледано, није се ни после пола века много изменио. Највећи део колонија из Лењиновог доба стекао je данас политичку независност, која je, на жалост, врло често само формална, али су основни економски проблеми остали мане или више и даље отворени. Иако се, истина, ови проблеми у периоду после другог светског para, па и у садаппье време, делимично решавају и посредством Организације уједињених нација, односно појединих њеннх агенција, као и помоћу других међународних тела или чак и приватннх корпорација, ипак ће се и данас јављати дилеме о којима je писао Ленин, дилеме да ли да поједине Земље један део својих природних богатстава привремено уступе на коришћене индустријски развијеним земљама, односно поједишш капихалисхима или групама капиталиста из таквих земаља, да би на тај начин убрзале свој яривредни развој. Пред таквим дилемама се, уосталом, већ годинама налази низ неразвијених земаља и многе од них су на пример, своја нафтоносна пол>а и неке своје руднике и друга природна богатства, не располажући потребним финансијским средствима и стручннм кадровима неопходним за нихово рационално искоришћаване, у виду концеснја уступиле разннм иносхраним капихалисхима или конзорцијумима и монополима. Или су, у жел>и да модернизују своју Iшдустрију и у процес производив уведу савремену технологију, прихватиле одреБене аранжмане са иностраним инвеститорима, водећи при том рачуна да очувају своју економску и политичку самосталност, као што то у последним годинама чини Jyгославија. Сасвим je нзвесно да Ленинове текстове о концесијама неће ни у неroßoj домовини покрити прашина заборава. Неће већ и због тога што се у последне време ово питане не само дискутује већ се чак воде и конкретии разговори, на пример, са неким пословним круговима у Јапану, о концесијама у. вези са искоришћаванем дрвета и руда, које би биле дате неким великим јапанским фирмами у удаљеним, беспутним, а у сировинама изванредно богатим подручјима. V сваком случају, било да се реализују ови пројекти или не, сигурно je да проблем концесија, коме je Ленин својевремено посветио толнко пажне, постаје на известан начин и данас актуелан у Совјетском Савезу, иако се сада, када ступа у преговоре о евентуалном додељивану концесија, ова земл>а, са својом снажном индустријом и уопште далеко развијениј им производним снагама него у првим годинама после октобарске револуције, појављује у бнтно другојачијој улози у односу на своје партнере у појединим, чак и најбогатијим и најразвијенијим капиталистичким земљама.

Ар

Велимир Васић