Анали Правног факултета у Београду

609

ЛЕЊИНОВА СХВАТАЊА О ХАРАКТЕРУ И 3HA4AJY КОНЦЕСИЈА

било могућно искоришћавахи, и то чак ни стоти део њихов, с обзиром на то да Русија у томе времену није располагала модерним машинама и опремом неопходном за те сврхе С 2O ). VII Када се аналнзирају Лењпнова схватања о концесијама требало би узгред додати да упркос врло живим и дугам полемикама о овом питању, као и о издавању под закуп мање значајннх индустриј ских и сличних предузећа домаћим капиталистима, ни једна ни друга мера нису у совјетској привреди одиграле неку значајну улогу. На пример, крајем 1922. било je бившим власницима и другим приватним лицима издато у закуп 3.874 предузећа у којима je радило 69.900 радннка. Ова предузећа сачињавала су свега 17,8% од целокупног броја свих предузећа која су у том времену била способна за рад а остваривала су једва 6% од ондашње укупне продукдије. Просечно су ова предузећа запошдавала по И лица, a највише их je било у прехрамбеној и лакој индустрији. Највећи део ових предузећа био je узет у закуп на време од две године, знатно магьи за време од 2—5 година, док je на време дуже од пет година било издато само 16% од укупног броја. Предузећа дата у закуп или у концесије деловала су под контролом државних органа. Треба у вези с овим подвући да страни концесионари често нису били спремни да испуњавају своје обавезе у погледу техничког усавршавања и опремања предузећа, а поред тога, домаћа индустрија и уопште привреда већ се развијала толико успешно, да се држава није више морала по сваку цену ослањати на стране концесионаре ни на домаће ситне капиталисте. Тако су у периоду непосредно после октобарске револицује и после интервенционистичког рата и закупи и концесије играли само помоћну улогу у обнављању и изградњи совјетске привреде а посебно индустрије ( 21 ). Међутим, и поред свега тога Лењинове анализе ко je се односе на закуп и концесије иностраним капиталистима нису ни данас изгубиле од своје актуелности и значаја. И поред чињенице да се Лењин залагао за то да сс под одређеним условима даду капиталистима концеснје у вези са искоришћавањем рудник, шумских и сличних привредних богатстава, он цикад није изгубно из вида праву природу империјалистичких држава и крупних финансијских монопола. Већ су познате гьегове анализе и његове оцене у овом смислу, изнете у спису „Империјализам као највиши стадијум капитализма”, као и на другим местима. Исто тако су позната његова стална упозорења младо ј совјетској држави да треба да развија своју привреду, да најбржим могућим темпом јача своју тешку индустрију, пошто ће империјалистичке државе, чим се за то створе погодни услови, поново напасти прву социјалистичку радничку републику, што je касније историја и потврдила. Y својим радовима писании пре 1917, као и у радовима насталим после октобарске револуције, Лењии je на више места до-

(20) Ленин, Сочинения, том 31, стр. 448—452.

(21) История народного хозяйства СССР (1917 —1963 гг.),Москва, 1964, стр. 73, 74; Большая советская энциклопедия, том 22, стр. 506, том 30, стр. 65.