Анали Правног факултета у Београду

608

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ших иностраних норми. Y оквиру друге тачке предвиВа се да ће се при процењивању горње обавезе концесионара узимати у обзир нижа продуктивност рада руског радника и да ће се предвидети, по могућности ревизија гюрми продуктивности рада руских радника у зависности од побољшања њихових услова живота. Под трећом тачком ce предвиБа да ће се од концесионара захтевати да за раднике запослене у концесионим предузећима увози произволе неопходне за живот и да их раднидима продаје по њиховој цени коштања повећаној за режијске трошкове. Лењин у вези са овим подвлачи какву би улогу играла ова клаузула у ондашгыш изузетно тешким условима снабдевања. Каква je у том времену била ситуација у овом погледу види се и по томе што се у оквиру четврте тачке предвиБа да би кондесионар био обавезан да, у случају ако совјетска влада има за тим потребе, увози, осим оних добара потребних радницима у концесионом предузећу, још и 50 до 100% од тих количина добара неопходних за живот граБана, и то уз исте услове плаћања, с тим што се то може плаћати делом продуката који се добијају у вези са датом концесијом. Лењин посебну пажњу придаје овим одредбама, очекујући да ће то омогућитп побољшање услова живота радника. Y оквиру даљег приказивања и анализирања преосталих тачака поменутог концесионог договора, Лењин нарочито ннсистнра на оним одредбама у којима се обавезују инострани концесионари да морају поштовати законе Совјетске републике, да су дужни да се придржавају научшгх и техничких норми које одговарају руским и иностранны стандардима и законодавству, што ће имати вершку улогу у вези са техничким опремањем и модернизованьем совјетске индустрије ( 19 ). Лењин у својим радовима говори углавном о три врсте или вида концесија. На првом месту он помиње концесије у вези са искоришћавањем шума на далеком северу Европске Русије. Y питању je било неколико десетака милиона десетина (а свака десетина обухвата 1,09 хектара), од коjux je совјетска влада била спремна да одвоји три или пет милиона десетина за концесионаре, и то у тзв. шахматном поретку, да би на тај начин руски радници и руска предузећа била у стању да брже и боље уче од иностраних концесионара и стручњака како да што ефикасније и рационалније и сами искоришћавају огромна шумска богатства и да би се тако олакшали услови искоришћавања у сопственој режији и оних шумских комплекса који нису дати у концесије. Други вид су концесије у вези са производњом хране. Само у еврейском делу Руснје било je, како наводи Лењин, око 3.800.000 десетина изванредне земл>е чије обраВивање у том времену совјетски органи власти нису били у стању да обезбеде. За ту еврху ннје се располагало ни потребннм инвентаром, ни радном стоком ни тракторима. Трећи вид концесија, према Лењиновој класнфикацији јесу рударске концесије. То су нафтоносна пола у подручју Баку-а и Грозног, о којима je већ било речи малопре. МеВутим, веома важну улогу у цолитици рударских концесија имао je да одигра Снбир, чија неизмерна рудна богатства, како иаглашава Лењин, ни у најбол>ем случају није бар за нсколико година

(10) Ленин, Сочинения, том 32, стр. 280—292.