Анали Правног факултета у Београду

616

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Једшш језик који je на овај термин остао имун јесте француски. Закони Француске и франкофонских земаља употребљавају своје изразе »contrat d’affrètement« i »location«, док ce y теоријским радовима и раду компаниј а само изузетио може срести назив »contrat de charter ( 9 ). Y француском језику се, као што ћемо мало касније видети, употреба различитих термина заснива на различитим појмовима ко je ови тер мини представлю у. 4. Са терминолошких разлика врло се брзо долази до правих, суштииских, као и код великог броја других правних гштања, те разлике вреди посматрати системски, упоређивањем континенталног, првеиствено француског концепта уговора о чартеру, са англо-саксонским, у првом реду, америчким схватањем. Кад се прочитају написи водећнх европских познавалаца овог питања Гедиуса (Goedhuis-a), Санберга (Sunberg-a), Гренфорса (Grönfors-a), Шовоа (Chauveau-a), Шва j карда (Schweickhardt-a), и других, и емннентних експерата англо-америчког права Манкиевича (Mankiewicz-a), Кулиа (Cooley-a), Хеса (Hess-a), Ченга (Cheng-a), Gazdik-a и других, долази се до убеђења да je полазна основа два велика светска система потнуно различита. Англо саксонци, руководећи се, пре снега, практичным разлозима, целисходношћу и захтевима праксе, не чине велике напоре да уговор о чартеру сврстају поред других уговора приватног права, нити да га обавезно објасне устаљеним, традиционалним правним категоријама. Они се доследно држе једино своје опште теорије уговора, која не инсистира на различитим уговорима, него се као генерална концепција примењује на иоједине случајеве, док класификацију правних послова уопште не сматрају важном. Они уговор о чартеру посматрају као производ савременог развитка ваздухопловства, посебно трговачког, и највећим делом настоје да га регулишу у погледу садржине, да му нађу место у међународним изворима, да га разликују од других послова и, једном речи, да му омогуће несметано коришћене у пракси. Европски правници, оптерећени традицијом и везом са римским правом, покушавају да уговор о чартеру вежу за неку опште прихваћену институцију континенталног права, а тьегову природу објасне прецизним упоређивањем са уговором о закупу стварн или специфичним уговорима о пружагьу услуга. Разлике у схватању правке природе уговора о чартеру дошле су до кзражаја joui тридесетих година када je CITEJA ( 10 ) овластила Кољолоа (Cogliolo-a) да са својим колегама теоретичарима припреми студију о овом питању и одреди место таквог уговора међу осталим познатим уго-

(9) Goethuis je Taj термин први употребио 1932. године у чланку »Les contrats de charte et de louage des aéronefs« y Revue de droit international et dé législation comparée, p. 687; примера савре.мене праксе: узорак уговора Charte-partie aérienne dite transair аноннмног друштва Т.А.И. (Transports aériens intercontinentaux).

(io) CITEJA (Comité international tehnique d’experts juridique aérien) била je основана на Првој међународној конференции о приватном међународном праву у Паризу од 27. октобра до 6. иовембра 1925. године. Цптеја je комитет стручњака којп се до почетна другое светское рата редовно састајао и, између осталог, припремио надрте четирн конвенцпје и једног протокола из области ваздухопловног права.